уторак, 16. јул 2024, 16:35
Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7-7
Серијал о хајдучији у овим нашим крајевима кроз векове, завршавамо причом о нашим Горским царицама – правим правцатим хајдучицама о којима се готово ништа не зна. За разлику од хајдука утканих у нашу колективну свест, за хајдучице наилазимо на потпуну колективну амнезију. Али у крајњем сва лепота новинарског истраживања и јесте управо у томе да исприча до сад неиспричану причу.
![Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7-7 Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7-7](/upload/thumbnail/2022/10/07/8109556_.jpg)
,,Наше горске царице“ су управо таква прича. Наша хајдучица Миља, на пример, могла би да буде пандан америчкој Бони Паркер, која је са Клајдом ушла у легенду познату целом свету, и још више. Јер наша Миља је била много и опаснија и способнија и трајала је три пута дуже од своје ,,америчке колегинице“. Ако се томе дода да је имала и троје деце и да је бринула о породици у паузама између пљачки - она је несумњиво жена од крви и меса за разлику од иделизоване и незреле америчке преступнице.
О њој су још крајем 19. века писале и лондонске и бечке и париске новине као о егзотичној појави са орјенталног Балкана. Али за све то се код нас готово ништа не зна, и зато сасвим намерно овај серијал завршавамо причом о нашим ,,горским царицама“.
Реприза , 17. јул у 03:25 и 11:20
Коментари