уторак, 07. апр 2020, 02:45
Дмитриј Шостакович: 14. симфонија, g- moll, Оп 135
Током бројних и честих боравака у болници, Шостакович је поново ишчитавао Лорку, Аполинера, Рилкеа и новелу Кјучља о животу и делу руско-немачког поете Кухелбекера. Док је оркестрирао Модеста Мусоргског - Песме и игре смрти, 1962, такође се бавио питањем смрти.
Смрт очигледно није била одговарајућа тема за друштво које је припремало стогодишњицу Лењиновог рођења. Опет композиторова порука може бити јасно схваћена уколико се музика пажљиво слуша, а речи ставе у контекст. На пример, Пушкинов школски друг Кухелбекер, у затвору је провео 20 година. У својој песми уздише: Какву утеху таленат има међу хуљама и лудама?
Сам Шостакович је о свом новом делу рекао: Читава симфонија представља мој протест против смрти. Композитори, као што је Мусоргски, о смрти су писали мирно. Њихова музика на слушаоце оставља умирујући ефекат. Моја намера била је сасвим супротна. Због тога сам се и послужио Кухелбекеровим текстом.
Коментари