Дмитриј Шостакович: Симфонија број 13, b-moll, опус 113

Ансамбл чине соло баритон, мушки хор и оркестар. Ова симфонија, коју можемо посматрати и као ораторијум, почиње са делом Бабин јар, што је иначе и поднаслов симфоније. Поема говори о масакру који је извела Хитлерова армија након поробљавања Кијева, у јесен 1941. године. Хиљаде грађана јеврејске провенијенције окупили су нацисти и стрељали недалеко од јарка Бабин јар.

Нигде у Шостаковичевом раду утицај Мусоргског није толико видљив као у овом делу.
Премијера је жељно ишчекивана и одиграла се 18. децембра 1962. године. Дириговао је Кирил Кондрашин, који је касније током турнеје по Холандији пребегао на Запад.

Сведок дешавања, Тамара Грум Жимајлов се сећа: Композитор је устао да се поклони. Био је живчан - посматрао је овације и радовање оркестра са изразом очајања на бледом лицу. Изгледао је као на путу за вешала. Са друге стране, на сцену је енергично, у два корака, готово скока, ступио високи песник. Стајали су један поред другог, Шостакович и Јевтушенко. Инкарнације скромности и самопоуздања збијени међу пултевима и корпама са цвећем.

Критика Стаљинове владавине била је очигледна и публици и званичницима, те је Јевтушенко био приморан да измени неколико редака у својој поеми, док је музика остала недирнута.

Дозвољено је било само неколико извођења симфоније пре него што је одлучено да буде забрањена. Забрана је трајала веома дуго.

Реприза, 01. децембар у  06:46 и 14:53