уторак, 18. дец 2018, 21:09
Студио 6: Позоришна музика Исидоре Жебељан
Академик Исидора Жебељан (Београд, 1967) је најпроминентнији и најизвођенији српски композитор на светској музичкој сцени. Њене композиције се редовно изводе по читавој Европи, Далеком истоку, Америци и Аустралији.
За београдску поставку једног од култних драмских текстова српске књижевности, Чудо у Шаргану Љубомира Симовића, 2002. године, Исидора је компоновала мелодију, која носи неке одлике народне музике из централне Србије, украшена мелизмима и предударима, док по свом трочетвртинском метру, једнообразној пратњи и понављању теме наликује болеру.
Као што је Георг Бихнер у својој драми Леонс и Лена посегао за структуром старинске бајке, тако се и Исидора, у истоименој свити, насталој из музике за београдску продукцију Бихнеровог комада, сећа звукова са ренесансних дворова и тргова, и наступа путујућих скомраха.
Dark velvet, концертна минијатура за соло клавир, која носи поднаслов у спомен Густаву Малеру, бескрајна је, носталгична мелодија, која посредством композиторкине изразите осетљивости и емотивног садејства са прошлим временима, хвата малеровску сету у мрежу сопствене чаролије.
У крчми је камерна верзија првог става Исидорине композиције Скомрашка игра, писане за камерни оркестар, и то за чувени камерни оркестар Academy of Saint Martin in the Fields. У турбуленцији згуснуте музичке нарације, настале низањем различитих тематских мотива, остварена је виртуозна згуснутост музичког материјала у уникатној и увек изненађујућој смени метра. Предачка архаичност мелодијско-ритмичке окоснице става сеже до самих староседелаца Старог света.
Наслов свите Три козја увeта потекао је од наслова позоришног комада за децу Љубивоја Ршумовића, У цара Тројана козје уши, као што и четири става свите потичу из музике за ту представу, постављене у Београду 1999. године. Ова музика поседује изразито певну мелодичност, али носи и карактеристике српске и румунске народне музике.
Умбра је компонована на трећој години студија, када је Исидора имала 19 година. Дело је инспирисано сликама Ђорђа де Кирика, али и играма и неухватљивошћу сенки.
Арнолофова песма је потекла из позоришне музике за Молијерову Школу за жене, представу коју је 1998. године поставило Црногорско народно позориште у Подгорици, у режији Милана Караџића. Први део ове медитерански заводљиве песме пева се на измишљеном, импровизованом квазироманском језику, на кога се надовезује весела сицилијанска канцонета.
Диптих Мишоловка настао је из музике за истоимену позоришну представу по Агати Кристи, која је 1995. постављена у Београду. Првим ставом владају емоције напетости и слутње, док је други став валцер, иза којег остаје питање обнављања страха, продужено до бескраја.
Две песме Невјесте од вјетра проистекле су из музике за позоришну представу Невјеста од вјетра Слободана Шнајдера, која је у Београду постављена 2003. године. Базиране на пентатоници из Међумурја, ове две песме представљају једна другој варијацију: сетна патина древности споре песме и дивља ритмичност брзе песме претачу се једна у другу, постајући и контраст и огледало.
Диптих Сузе су О. К. настао је из позоришне музике за истоимену драму Мирјане Бобић Мојсиловић, постављену у Београду 1999. године. Елементи џеза и популарне музике присутни су у овом диптиху, из којег се издваја Маријина песма, као пример Исидорине префињене, дирљиве мелодиозности.
Диптих Леда настао је из музике за истоимену драму Мирослава Крлеже, коју је у Атељеу 212 режирао Дејан Мијач, 2001. године. Сви ставови те свите имају за модел популарне игре из тридесетих година прошлог века, али се те игре, под дејством Исидорине маште, обогаћују луцидним ритмовима и наглим обртима у несвакидашњим звучним комбинацијама - оне постају игре Исидорине композиторске маестралности.
Ауторско уреднички тим: Невена Поповић, Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић
Директор фотографије: Игор Милићевић
Дизајн звука: Зоран Марић
Редитељ: Иван Милановић
Реприза, 19. децембар у 05:12 и 13:12
Коментари