313. Pax Romana и почеци велике цркве, 3-14

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима "Pax Romana" или "Римски мир". "Pax romana" је тадашњим хришћанима био дар са неба... Хришћани и пагани оног времена славе еру мира, која - од Августа до Марка Аурелија - одговара организацији и развоју освојених земаља, индустрији и пољопривреди, трговини и богатству, али и размени културних и религиозних добара, при чему се Исток својим победницима Римљанима одужује доносећи им свој језик, своју уметност и своју религију. Други век је време наследника светих апостола, епископа. Сваки град у Империји имао је своју црквену јединицу или општину на челу које је био епископ. У првих 200 година настаје мноштво писаних радова, јеванђеља, посланица, откровења. До краја другог века васељенске цркве су направиле спискове прихватљивих књига. Све су прихватиле четири традиционална јеванђеља, Павлове Посланице и Лукина Дела апостолска. Хришћани су своју правоверност учврстили на јединству Старог и Новог завета, тако да нико за себе није могао рећи да је хришћанин ако није прихватио доктрине Старог завета у вези с настанком света и природом човека.