понедељак, 05. дец 2016, 22:45
Портрети: Вијекослав Афрић
Портрет Вијеке Афрића, глумца, редитеља, драматурга, пионира југословенског послератног филма.
Једног топлог дана касног фебруара 1973, на родноме Хвару, онда када је Хвар једном човеку изгледао као право место родне груде, упркос чињеници да је већ 1973. и касни фебруар, учинили су да један дан постане тако топао. Топао таман онолико да се у њему призове сећање, које је пре свега слика, па онда и мирис, затим и .додир античког камена и пријатна језа коју он изазива само код правих Хварана. То је алфа и омега животног и уметничког пута Вијекослава Афрића, који у вечном враћању свом завичају открива њега наново и који се у поновним открићима свог завичаја непрестано враћа њему.
Тамо, тада, на тихој жеравици интиме, камера ТВБ ухватиће варнице Африћевог бића; А оне су Хвар, Загреб, његово казалиште, рат, ослобођење; а онда опет казалиште, затим позориште, позже и цеатр. Забележено је и чувено извођење Хамлета, да би након „Славице" име Вијекослава Афрића остало трајно записано у анале заслужника југословенске визуелне уметности.
Саговорници: Др Мирослав Фелдман, књижевник; Иво Марјановић, првак сплитског казалишта.
Тамо, тада, на тихој жеравици интиме, камера ТВБ ухватиће варнице Африћевог бића; А оне су Хвар, Загреб, његово казалиште, рат, ослобођење; а онда опет казалиште, затим позориште, позже и цеатр. Забележено је и чувено извођење Хамлета, да би након „Славице" име Вијекослава Афрића остало трајно записано у анале заслужника југословенске визуелне уметности.
Саговорници: Др Мирослав Фелдман, књижевник; Иво Марјановић, првак сплитског казалишта.
Сниматељ:Жарко Тобџић
Редитељ: Милан Тополовачки
реприза, 6. децембар у 06:45 и 14:45
Коментари