четвртак, 18. дец 2014, 18:55
Прича о приповедачу
Знаменити српски писац, романсијер, песник, есејиста и преводилац Милован Данојлић, мисли да је о сновима непристојно причати, требало би их остваривати.
У свет је, као дечак, кренуо без великих и јасних планова, са жељом да опстане. У Београд је стигао једног давног лета, босоног. Продавао је лед, продавао новине, потом био и новинар, а за то време, у убогим собичцима или елегантној канцеларији тадашњег директора "Борбе", ноћу је писао песме.
На књижевну сцену је закорачио пре пуних шездесет година, као ђак шестог разреда ондашње Гимназије, са збирком песама објављеном у првом броју часописа "Дело".
Памти да се тада писана реч више ценила. "Бежимо, јер увек из нечег некуда бежати треба", мислио је и вођен радозналошћу, коју брижљиво негује и данас, путовао светом.
Другу домовину стекао је у Француској, али се није обескоренио и покондирио, већ се непрекидно утврђивао у сопственом језику па и на очевини и земљи са које је онако силовито желео да побегне.
Ту је подигао цркву на братовљевој земљи, ту је свакога лета и све чешће, па је у својој кући у питомом шумадијском селу Ивановци примио и нашу екипу.
У емисији о великом писцу делове биографије као и стихове говоре деца, ђаци школе у којој је и сам срицао прва слова.
О њему говоре и Матија Бећковић и Мило Ломпар.
Аутор емисије Милена Вујовић
Монтажери: Ксенија Савићевић и Зоран Поповић
Обрада звука Срђан Филиповић
Реализатор Ернестина Глигоријевић
реприза, 19.децембар у 02:55 и 10:55
Коментари