"Орлови" лете до злата

После вишегодишње "суше" на великим такмичењима,  прошле године Србија се освојеном сребрном медаљом вратила у европску елиту. На предстојећем Светском првенству у Турској, "орлови" се спремају за повратак и на светски врх.

После седам година лутања, мењања тимова и тренера, чинило се да су славни дани српске кошарке заувек готови.

Ипак, уместо авантуре са разним стручњацима, репрезентација се вратила својим коренима. На клупу је поново сео Душан Ивковић, тренер са којим је после санкција и распада бивше државе Југославија направила први успех на међународној сцени, када је на Европском првенству у Грчкој 1995. године освојио златну медаљу.

Од тог периода креће владавина српске кошарке која је трајала до 2002. године, када је у Индијани освојено светско злато. У том тренутку мало ко се надао да ће овај трофејни спорт запасти у кризу на репрезентативном нивоу и без медаље остати наредних седам година.

Искусни тренер "орлова" се латио незахвалног посла, повратка посрнулих "титана" на светску сцену прошле године. Ивковић је подмладио тим, одрекавши се неких искусних играча који су и даље у зрелим играчким годинама. Циљ новог тима је била медаља на Олимпијским играма у Лондону 2012. године.

Ипак, после само годину дана на клупи националне селекције, Ивковић је са својом младим тимом направио невероватан успех, узевши сребрну медаљу на Европском првенству у Пољској.

Екипа од које се очекивало да своју праву снагу покаже тек за три године, под Дудином командом раније је сазрела, па се на предстојећем светском првенству очекује да Србија направи успех сличан прошлогодишњем.

У селекцији екипе није било пуно разлике у односу на прошлу годину. Ивковић се највише ослонио на кошаркаше који играју у европским клубовима, док је једини НБА играч, капитен репрезентације, Ненад Крстић.

Вође тима поново ће бити плејмејкер Милош Теодосић, кошаркаш који је пре прошлогодишњег европског првенства био резерва у Олимпијакосу и шансу добијао на кашичицу, на том такмичењу је просто експлодирао.

Извукао је Ивковић из Теа сав потенцијал, направивши од њега правог вођу екипе. Када је на полуфиналном мечу портив Словеније овај играч постигао 32 поена, од стране медија је проглашен новим Салетом Ђорђевићем. Сјајне игре у дресу репрезентације обезбедиле су Теу и место у стартној петорци Олимпијакоса, са којом је ове године играо на завршном турниру Евролиге.

Место под кошевима резервисано је за јединог НБА играча у репрезентацији Ненада Крстића. Момак који је сјајно носио екипу на прошлогодишњем такмичењу поново ће бити ослонац тима.

На жалост и Теодосић и Крстић, због туче на пријатељском мечу против Грчке на Акрополис купу ригорозно су кажњени од стране ФИБА. Србија ће без Теа бити два, а без Крлета чак три прва меча на турниру.

Ово је велики хендикеп за целу екипу, јер ће на самом почетку турнира Србија играти без два најбитнија кошаркаша.

Имајући то у виду остали играчи мораће да избију у први план. Није спорно да Србија има обиље квалитетних кошаркаша и да је Ивковић био на "слатким мукама" у избору екипе.

Место организатора игре, до повратка Теа преузеће одлични Тепић, заједно са Марковићем и Рашићем, а као крајно решење ту улогу може да преузме Бјелица.

Захваљујући својим изванредним физичким предиспозицијама и квалитету Бјелица може да игра на скоро свим позицијама у тиму, тако да ће осим помоћи у организацији игре, Бјелица помагати и једином преосталом центру Перовићу у борби под кошевима.

Снагу под кошевима даваће и Мачван, као и Величковић и Кешељ. Ова три играча, одлично играју и на спољним позицијама, тако да ће по повратку Крстића у екипу без проблема моћи да се врате претходним улогама у тиму.

Последњи са Ивковићевог списка отпао је Мирослав Радуљица. Иако је овај центар био важан за игру "орлова" поршле године у Пољској, српски селектор је предност је дао Мачвану.

Уместо дванаест момака који ће бранити част српске кошарке, на почетку турнира ће бити десет играча, а репрезентације ће бити комплетна тек у четвртом колу против Аустралије. До тада „орлови" ће се састати са екипама Анголе Немачке и Јордана.

И поред тога, несаломив карактер играча, одрађене паклене припреме и сјајне игре приказане на пријатељским утакмицама, дају наду да ће се Србија и овог лета радовати успесима Дудиних изабраника.

Ствар је јасна, момци су кренули по медаљу и ништа их на том путу неће зауставити.