Аустралија

Многи су унапред отписали Аустралију, углавном гледајући прошлост ове земље у кошарци, који није баш сјајна, али су „кенгури" одлучни да коначно изађу из „таме" и започну нову кошаркашку еру.

Најлепше године аустралијске кошарке биле су од 1988. до 2000. године, када су „кенгури" три пута били четврти на Олимпијским играма (1988, 1996. и 2000. године), једном пети на Светском првенству (1994), шести (1992) и једном седми (1990).

Никада нису освојили неко велико такмичење, тако да су ова висока места на Олимпијским играма и Светским првенствима огроман успех за „кенгуре".

А после 2000. године, практично су нестали са кошаркашке мапе света. Повлачење Ендрјуа Гејза, Шејна Хила, Ендрјуа Влахова, Марка Брадкеа и Лука Лонглија довели су до тога да се Аустралија не квалификује за Светско првенство 2002. године. Ни четири године касније "кенгури" се нису прославили, најпре због отказивања најбољих играча, али то је омогућило млађим играчима да се покажу, уиграју и створе тим за будућност.

Управо тај млађи тим, уз неколико искусних ветерана, предвођени помоћним тренером Сан Антонио Спарса, Бретом Брауном, сада жели медаљу у Турској.

Брауну су отказали овај пут центар Милвокија Ендрју Богут и Нејтан Џавај из Шарлота.

Оно што је свакако најзанимљивије публици у Србији, јесте то што за Аустралију играју два момка српског порекла. Први је Стивен Марковић, који игра за Црвену звезду, а други је наравно Алекс Марић.

"Верујем да имамо добро избалансиран тим са правим људима на правим местима", навео је Браун.

Момак који је заблистао у дресу Партизана а затим прешао у Панатинаикос, није крио жељу да заигра за „орлове" на Светском првенству, али како за то није имао право, јер је већ заиграо за „кенгуре", одлучио је да ипак прихвати позив селектора Аустралије.

Играчи: