Москва 1980.

На 22. ОИ у Москви, које је отворио председник СССР-а Леонид Брежњев, учествовало је само 5.179 такмичара из 80 земаља, као последица позива тадашњег председник САД Џимија Картера да, у знак протеста због интервенције СССР-а у Авганистану 1979. године, олимпијци бојкутују традиционалну манифестацију. Бојкоту се, ипак, нису придружиле поједине земље Западне Европе.

Тадашњи председник Италије Сандро Пертини био је изричит у жељи да спортисти из те земље иду на такмичење у Москву, а у главном граду Русије учествовале су и Француска и Велика Британија чији национални комитет није прихватио предлог "челичне лејди" Маргарет Тачер која је, очекивано, дала подршку Картеровој иницијативи. Медаље спортиста из тих земаља пропраћене су олимпијском химном и дизањем олимпијске заставе.

На Олимпијским играма у Русији, нека од такмичења су се одвијала и у Лењинграду, Кијеву, Минску и Талину, а поред спортских јунака велику популарност је стекао и медведић Миша - симбол 22. Игара.

Југославија се у Москви представила са рекордних 164 такмичара у 17 спортова и са девет медаља, односно две златне, три сребрне и четири бронзане, припало јој је 14. место међу земљама које су се домогле олимпијских трофеја.

Са "златом" из Москве вратили су се кошаркаши и боксер Слободан Качар (полутешка), "сребра" су припала рукометашицама (то је била прва олимпијска медаља за наш женски рукомет и уједно прво олимпијско одличје у колективним спортовима у женској конкуренцији), ватерполистима и веслачима у дубл скулу Милораду Станулову и Зорану Панчићу.

Бронзане медаље успели су да за Југославију освоје кошаркашице, џудиста Радомир Ковачевић (тешка) рвач Шабан Сеиди (слободним стилом) и веслачи Златко Целент, Душко Мрдуљаш и Јосип Реић у двојцу са кормиларом.

Током двонедељног надметања у Москви је постављено 36 светских, 39 европских и 79 олимпијских рекорда.

Гимнастичар из СССР-а Александар Дитјатин је, несумњиво, био јунак Игара освојивши медаљу у свакој од осам дисциплина, од којих су три биле златне. У историју олимпизма уписао се као једини спортиста који је освојио осам медаља на истим Играма.

Финална трка атлетичара на 100 метара остала је упамћена по фото финишу, који је одлучио о победники између Британца Алана Велса и Кубанца Силвија Леонарда и то у корист Велса.

Британски тркачи Стив Овет и Себастијан Коу су се борили и на 800 и на 1.500 метара, где је Овет победио на 800 метара, односно у трци која је била Коуова специјалност, а Коу на дужој деоници.

Такмичења на атлетској стази обележили су и Мурус Јефтер из Етиопије - победник на 5.000 и 10.000 метара и Валдемар Церпински из Источне Немачке који је успео да се домогне другог узастопног трофеја у маратону.

Пливалиштем у Москви доминирали су Владимир Саљников из СССР-а са три златна одличја, уз податак да је постао први пливач и историји који је у дисциплини 1.500 метара слободно пливао брже од 15 минута и Британац Данкан Гудхју са "златом" на 100 и 200 метара прсним стилом.

Владимир Парфианович (СССР) је освојио три "злата" у кајаку на мирним водама, његов сународник Валентин Манкин је забележио тријумф у класи "Стар" у једрењу и пошто је раније већ освајао златне медаље на Олимпијским играма у класама "Фин" и "Темпест" постао је први једриличар у историји којем је то пошло за руком.

Источна Немачка је доминирала у веслању са 11 победа у 14 веслачких дисциплина, Куба је у Москви свету подарила још једног спортског хероја - боксера Теофила Стивенсона коме је то била трећа узастопна победа на Олимпијским играма.

Олимпијске игре у Москви 1980. године одржане су уз учешће 5.179 (1.115 жена) спортиста из 80 земаља, који су се такмичили у 21 спорту.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, какак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, стреличарство, стрељаштво, фудбал, хокеј на трави, џудо.

Преглед освојених медаља:
1. СССР  80 - 69 - 46 (злато, сребро, бронза)
2. Источна Немачка  47 - 37 - 42
3. Бугарска  8 - 16 - 17
4. Куба  8 - 7 - 5
5. Италија  8 - 3 - 4
6. Мађарска  7 - 10 - 15
7. Румунија  6 - 6 - 13
8. Француска  6 - 5 - 3
9. Велика Британија  5 - 7 - 9
10. Пољска  3 - 14 - 15
11. Шведска  3 - 3 - 6
12. Финска  3 - 1 - 4
13. Чехославачка  2 - 3 - 9
14. Југославија  2 - 3 - 4
15. Аустралија  2 - 2 - 5
16. Данска  2 - 1 - 2
17. Бразил  2 - 0 - 2
18. Етиопија  2 - 0 - 2
19. Швајцарска  2 - 0 - 0
20. Шпанија  1 - 3 - 2
21. Аустрија  1 - 2 - 1
22. Грчка  1 - 0 - 2
23. Белгија  1 - 0 - 0
24. Индија  1 - 0 - 0
25. Зимбабве  1 - 0 - 0
26. Северна Кореја  0 - 3 - 2
27. Монголија  0 - 2 - 2
28. Танзанија  0 - 2 - 0
29. Мексико  0 - 1 - 3
30. Холандија  0 - 1 - 2
31. Ирска  0 - 1 - 1
32. Уганда  0 - 1 - 0
33. Венецуела  0 - 1 - 0
34. Јамајка  0 - 0 - 3
35. Гвајана  0 - 0 - 1
36. Либан  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Зимбабвеа, Танзаније и Гвајане.