недеља, 03.08.2008, 18:29 -> 21:46
Берлин 1936.
Немачка власт је искористила 11. ОИ у Берлину од 1. до 16. августа 1936. године за промоцију нацистичке идеологије. Југославију представљало 86 такмичара, медаљу освојио само Леон Штукељ у гимнастици (сребро).
Међународни олимпијски комитет (Мок) поверио је 1931, док нацисти нису били на власти у Немачкој, организацију 11. издања најзначајније светске спортске манифестације Берлину, као неку врсту компензације што се у том граду због Првог светског рата нису одржале 6. Игре.
Међународна јавност покушала је да утиче на МОК да Берлину одузме Игре, али главну подршку немачком граду да задржи организацију Игара пружио је председник Олимпијског комитета САД Евери Брендиџ, који је заговарао тезу да политику и спорт не треба мешати.
Игре су, ипак, одржане у Берлину, али су непрестано биле под огромном сенком агресивног и нарастајућег нацизма. Сваки успех својих спортиста немачки нацистички званичници користили су за афирмацију теорије о супериорности аријевске расе.
Немци су се потрудили да беспрекорно организују такмичење. Да би што више заинтересовали грађане Берлина да прате такмчења они су, први пут у историји олимпизма, обезбедили директне преносе такмичења, које су љубитељи спорта могли да прате на 25 огромних екрана распоређених по градским трговима.
Славна немачка филмска режисерка Лени Рифенштал по налогу нацистичких вођа снимила је пропангандни филм Олимпијада - први документарац о Играма. У том филму, који је прво оспораван, а касније слављен као ремек дело, 34-годишња режисерка на нов и неуобичајен уметнички начин афирмисала је естетику тела.
Немачка јавност са великим интересовањем пратила је такмичење, о чему сведочи скоро четири милиона продатих карата, а херој Игара био је тамнопути амерички атлетичар Џеси Овенс, чији су велики успеси просто "излуђивали" лидере немачког режима.
Овенс је у Берлину успео да освоји златне медаље на 100, 200 и 4x100 метара и скоку у даљ, што је до данас поновио само његов земљак Карл Луис у Лос Анђелесу 48 година касније.
Успех сјајног Американца потпуно је "излудео" Адолфа Хитлера, чије је незадовољство због Овенсових подвига забележено и камером. Немачки фирер није желео да честита успех Овенсу који је својим победама над немачким противницима на најбољи начин демистификовао његову теорију о расној инфериорности црнаца и надмоћи аријеваца.
Сјајан наступ на Играма у Берлину имали су немачки гимнастичари Конрад Фреј и Алфред Шварцман, који су совојили укупно 11 медаља. Фреј је освојио три злата, једно сребро и две бронзе, док је Шварцман у ризницу медаља ставио једно сребрно одличје мање.
У женској конкуренцији доминирала је холандска пливачица Рие Мастенброк, са три златне и једном сребрном медаљом.
Италијанска фудбалска репрезентацију потврдила је златном олимпијском медаљом титулу светског првака освојену две године раније и најавила тријумф на првенству света 1938.
Американка Мерџори Гестринг освојила је златну медаљу у скоковима у воду са даске од три метра и са 13 година и 268 дана постала најмлађа олимпијска победница свих времена.
Сличан подвиг направила је Данкиња Инге Соренсен у пливању. Са 12 година и 24 дана она је освојила бронзану медаљу у трци на 200 метара прсно и постала намлађи освајач олимпијске медаље свих времена у појединачној конкуренцији.
На Играма у Берлину мађарски ватерполиста Оливер Халаши освојио је треће олимпијско одличје, друго златно, иако му је у детињству, након саобраћајне несреће, ампутирана лева нога до колена.
Југословенска олимпијска експедиција у Берлину имала је 86 чланова, више него икада раније. Међутим, до олимпијске медаље, своје шесте, стигао је само гимнастичар Леон Штукељ.
Сјајни спортиста, који је са три златне, једном сребрном и две бронзане медаље најуспешнији југословенски олимпијац свих времена, у вежбању на круговима освојио је вицешампионску титулу. Југославија је на 11. ОИ имала представнике у 12 спортова, али нико осим Штукеља није направио значајнији резултат.
У Берлину у 19 спортова наступило 3.963 (331 жена) такмичара из 49 земаља.
Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гиманстика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, поло, рукомет, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј на трави.
Преглед освојених медаља:
1. Немачка 33 - 26 - 30 (злато, сребро, бронза)
2. САД 24 - 20 - 12
3. Мађарска 10 - 1 - 5
4. Италија 8 - 9 - 5
5. Финска 7 - 6 - 6
6. Француска 7 - 6 - 6
7. Шведска 6 - 5 - 9
8. Јапан 6 - 4 - 8
9. Холандија 6 - 4 - 7
10. Велика Британија 4 -7 - 3
11. Аустрија 4 - 6 - 3
12. Чехославачка 3 - 5 - 0
13. Аргентина 2 - 2 - 3
14. Естонија 2 - 2 - 3
15. Египат 2 - 1 - 2
16. Швајцарска 1 - 9 - 5
17. Канада 1 - 3 - 5
18. Норвешка 1 - 3 - 2
19. Турска 1 - 0 - 1
20. Индија 1 - 0 - 0
21. Нови Зеланд 1 - 0 - 0
22. Пољска 0 - 3 - 3
23. Данска 0 - 2 - 3
24. Летонија 0 - 1 - 1
25. Румунија 0 - 1 - 0
26. Јужна Африка 0 - 1 - 0
27. Југославија 0 - 1 - 0
28. Мексико 0 - 0 - 3
29. Белгија 0 - 0 - 2
30. Аустралија 0 - 0 - 1
31. Филипини 0 - 0 - 1
32. Португалија 0 - 0 - 1
Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Турске.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар