Лос Анђелес 1932.

У време велике економске кризе одржане су 10. ОИ у Лос Анђелесу од 30. јула до 14. августа 1932. Југославија имала два такмичара, који су сами сносили трошкове пута у Америку.

На такмичењу у Лос Анђелесу наступило је само 1.332 олимпијца, односно упола мање него у Амстердаму четири године раније. На изузетно мали број такмичара на Играма утицала је и географска изолованост Калифорније, што је тада била велика препрека.

Велика економска криза није се, међутим, одразила на пословање опрганизатора Игара. Иако никада није објављен званичан финансијски биланс ОИ у Лос Анђелесу, амерички новинари тврде да су Игре донеле профит од милион долара.

Организатори су изградили посебно Олимпијско село, са 550 двособних кућица, у ком су били смештени сви мушки спортисти, док су такмичарке боравиле у хотелу Чепмен парк.

Мањи број спортиста није утицао на квалитет такмичења, па је у Лос Анђелесу оборено чак 18 светскох рекорда, што се ни на једним претходним ирама није догодило.

Пливачка такмичење протекла су у невератној доминацији Јапанаца у мушкој конкуренцији. Пливачи из те земље, предвођени Јасушијем Мизајакијем, освојили су чак пет од шест могућих златних медаља. Потпуни успех Јапанаца спречио је Американац Бастер Креб, победом у трци на 400 метара слободно. Осим пет златних, јапански пливачи освојили су и четри сребрне и две бронзане медаље.

У женском пливачком програму доминирале су Американке, које су освојиле четири од пет могућих златних одличја. Најуспешнија је била Хелен Медисон, која је победила у тркама на 100 и 400 метара слободно и штафети 4x100 метара.

У атлетским дисциплинама поново су Амерканци били најуспешнији, а на Играма у Лос Анђелесу заустављена је доминација Финаца на дугим стазама. Од финских тркача само је Лаури Летинен успео да освоји злато у трци на 5.000 метара.

Финска експедиција била је значајно ослабљена, пошто је Паву Нурмију, најуспешнијем атлетском олимпијцу свих времена - освајачу девет златних и три сребне медаље, забрањено да са такмичи. Нурми је био непожељан на Играма, зато што је нарушио начело аматеризма, које је промовисао Међународни олимпијски комитет (МОК) и такмичио се за новац у бројним егзибиционим тркама.

Американац Еди Толан на победничком постољу у тркама на 100 и 200 метара наследио је Канађанина Персија Вилијамса, а најуспешнија у женској конкуренцији била је Милдред Бејб Дидриксон, олимпијска шампионка на 80 метара препоне и бацању копља и вицешампионка у скоку у вис.

Јунак Игара у Стокхолму, Американац Џим Торп, коме је МОК због професионалног бављења бејзболом одузео златне медаље у модерном петобоју и десетобоју, на Играма у Лос Анђелесу зарађивао је новац као спортски извештач најутицајнијих америчких медија.

Југославија је имала представника у Лос Анђелесу, иако је национални олимпијски комитет због велике економске кризе одбио да финансира учешће било ког такмичара на најважнијој светској спортској манифестацији.

Међутим, зубар из Загреба Вељко Наранџић и професор из Земуна Вилим Меснер одлучили су да о свом трошку отпутују у Лос Анђелес, а за учешће на Играма пријавио их је југословенски конзул у Сан Франциску Миливоје Наумовић.

Наранџић се на Олимпијади надметао у бацању копља и заузео је претпоследње место у квалификацијама, док се Меснер повредио уочи такмичења, па се није ни нашао на списку учесника Игара.

Иако су му Наранчић и Меснер сачували континуитет учешћа на најважнијој спортској манифестацији, ЈОК је упутио протест МОК-у зато што им је дозволио да се пријаве за такмичење, па се тада први човек светског олимпизма Анри де Баје Латур на седници у Бечу следеће године јавно извинио председнику ЈОК-а Стефану Хаџију.

На ОИ у Лос Анђелесу 1932. године због велике економске кризе учествовало је само 1.332 (126) такмичара из 37 држава у 14. спортова.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, коњички спорт, мачевање, модерни петобој, рвање, фудбал, хокеј.

Преглед освојених медаља:
1. САД  41 - 32 - 30 (злато, сребро, бронза)
2. Италија  12 - 12 - 12
3. Француска  10 - 5 - 4
4. Шведска  9 - 5 - 9
5. Јапан  7 - 7 - 4
6. Мађарска  6 - 4 - 5
7. Финска  5 - 8 - 12
8. Велика Британија  4 - 7 - 5
9. Немачка  3 - 12 - 5
10. Аустралија  3 - 1 - 1
11. Аргентина  3 - 1 - 0
12. Канада  2 - 5 - 8
13. Холандија  2 - 5 - 0
14. Пољска  2 - 1 - 4
15. Јужна Африка  2 - 0 - 3
16. Ирска  2 - 0 - 0
17. Чехословачка  1 - 2 - 1
18. Аустрија  1 - 1 - 3
19. Индија  1 - 0 - 0
20. Данска  0 - 3 - 3
21. Мексико  0 - 2 - 0
22. Летонија  0 - 1 - 0
23. Нови Зеланд  0 - 1 - 0
24. Швајцарска  0 - 1 - 0
25. Филипини  0 - 0 - 3
26. Шпанија  0 - 0 - 1
27. Уругвај  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Мексика и Летоније.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 30. јун 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару