Атина 1896.

Прве модерне Олимпијске игре одржане су у Атини од 6. до 15. априла 1896. године. Такмичио се 241 спортиста из 14 држава у девет спортова. Представник Србије на свечаном отварању био краљ Александар Обреновић.

Прве модерне Олимпијске игре свечано је отворио грчки краљ Џорџ Први. Чланови краљевске породице уживо су посматрали већину такмичења.

Учествовали су спортисти из 14 земаља, а најбројније су биле делегације Грчке, Немачке, Француске и Велике Британије. Са 241 спортистом, колико их се надметало за медаље, Олимпијске игре у Атини биле су највеће спортско такмичење одржано до тада.

Женама, у духу античке традиције, такмичење није било дозвољено, а спортисти су се борили за медаље у воденим дисциплинама, атлетици, рвању, мачевању, тенису, бициклизму, дизању тегова, гимнастици и стрељаштву. Било је на програму такмичење у веслању, које није одржано због јаког ветра, док је надметање у једрењу отказано због недостатка одговарајућег броја једилица.

Победници су, уместо златних, добијали сребрне медаље, дипломе и круну од малсиновог венца, другопласирани дипломе и ловорове круне, а трећерангирани само медаљу од бакра за успомену.

Прву златну медаљу на модерним Олимпијским играма, освојио је Американац Џејмс Брендан Коноли, који је тријумфовао у троскоку, а највише златних медаља освојио је Немац Карл Шуман.

Спортисти су поделили 43 комплета медаља, а највише их је освојила екипа САД, укупно 20, од чега 11 златних. Јунак Игара био је грчки маратонац, пастир Спиридон Луис. Победио је у најважнијој дисциплини за Грке и постао национални херој, Луис се повукао у свој дом у предграђу Атине и никада се више није такмичио у маратону.

На посредан начин, у историју олимпизма ушла је Гркиња Стаманта Ревити, позната и под надимком Менпомена, добијеном по музи трагедије у античкој митологији. Ревити је, љута што јој организатори такмичења нису дозволили да учествује у маратону, у знак протеста, дан после званичне трке одлучила да претрчи 42 километра, на стази од Маратонског поља до Атине.

Упркос чињеници да на првим Олимпијским играма нису учествовали спортисти Краљевине Србије, наша земља је, ипак, имала своје представнике.

Краљ Србије Александар Обреновић био је једини страни шеф државе који је присуствовао том спортском догађају, док је један од најзанимљивијих такмичара био репрезентативац Угарске, Србин Момчило Тапавица.

Тапавица, иначе свестрани спортиста, у Атини се такмичио за Угарску, која је самостално наступала, без обзира што је била део Хабзбуршке монархије и признавала власт аустријског цара Фрање Јосифа.

На Играма у Грчкој Тапавица је, чак, успео да освоји и бронзану медаљу у тенису, у појединачној конкуренцији. Стигао је до полуфинала, где је изгубио, али је са Грком Констатиносом Паспатисом добио бронзану медаљу пошто се меч за треће место није играо.

Тапавица се такмичио и у рвању грчко-римским стилом и дизању тегова, а успех и наступ снажног Србина сигурно би био много убедљивији да се током такмичења није повредио. Он је, наиме, био толико снажан да су његови пријатељи из војске тврдили су да је могао да неколико кругова трчи око касарне и истовремено носи двојицу питомаца под мишком. Угарска екипа зато је највише очекивала од њега у дисциплинама у којим је требало да демонстира своју снагу.

Значајног успеха Тапавицу је, међутим, коштала његова самоувереност и разметљивост. У дисциплини дизања тегова једном руком намеравао је да до победе дође само из једног покушаја, па му је у тренутку када је избацивао тежину, о којој нико није смео ни да размишља, пукао мишић у десном рамену.

Због те повреде Тапавица је у дизању тегова са две руке стигао до шестог, а у рвању до четвртог места.

Прве Олимпијске игре званично су затворене 15. априла. Током трајања Игара грчки краљ Џорџ Први лобирао је да његова земља буде домаћин свих будућих Игара. Ту жељу он је изразио и приликом званичног затварања смотре, а његову иницијатицву подржала је и већина учесника атинских такмичења.

Његовој намери оштро се супротставио покретач модерног олимпијског покрета француски барон Пјер де Кубертен, који је искористио свој утицај у Међунаордном олимпијском комитету да домаћин других Олимпијских игара буде Париз, престоница његове домовине.

Са првих ОИ не постоји ниједан видео запис, иако су браћа Лемијер годину дана раније свету представила свој изум, филмску камеру.

Освајачи медаља:
1. САД  11 - 7 - 2   (злато, сребро, бронза)
2. Грчка  10 - 17 - 19
3. Немачка  6 -  5 -  2
4. Француска  5 -  4 - 2
5. В. Британија  2 - 3 - 2
6. Мађарска  2 - 1 - 3
7. Аустрија   2 - 1 - 2
8. Аустралија  2 - 0 - 0
9. Данска  1 - 2 - 3
10. Швајцарска  1 - 2 - 0
11 Мешовити тимови  1 - 1 - 1

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 30. јун 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару