Жене мењају Олимпијске игре - родна равноправност достигнута у Паризу, шта су спортисткиње донеле Србији

Игре се мењају! Tако су УН реаговале на податак да ће се у Паризу, први пут у историји Олимпијских игара, такмичити једнак број мушкараца и жена. Постигнута је родна равноправност и то није све, саопштила је агенција UN Woman.

“Са очекиваном глобалном публиком од 3 милијарде, овогодишње Игре су намерно организоване тако да се омогући уравнотежено извештавање о свим догађајима, стављајући све спортисте у центар пажње. Игре ће такође имати више женских и мешовитих догађаја, нудећи више могућности женама да освоје медаље“, наводи се у саопштењу UN Woman.

Организација истиче да је нова ера за жене у спорту стигла, те да je дошло време да се “терени изједначе“.

Терени нису потпуно изједначени, јер су у Паризу, према најавама организатора, предвиђена 152 такмичења за жене, 157 за мушкарце и 20 мешовитих такмичења. Ипак, Међународни олимпијски комитет (МОК) наводи да жене имају прилику да учествују на више од половине свих такмичења.

Од 32 спорта, 28 је потпуно родно равноправнo, укључујући и нову такмичарску дисциплину - брејкинг, саопштио је МОК.

Председник МОК Томас Бах назвао је ово “једним од најважнијих тренутака у историји жена на Олимпијским играма, и у спорту уопште“.

Да је реч о великом напретку потврђује статистика. Од потпуне искључености, преко селективног допуштања малом броју спортисткиња да се у појединим дисциплинама (тенис, голф, крокет) бори за олимпијску медаљу, проценат жена на највећем светском спектаклу био је испод 15 одсто све до почетка 70-их.

Са порастом броја жена у спорту, растао је и број олимпијских такмичарки. Удео од прихватљивих 30 одсто премашен је 1996. у Атланти, да би Игре у Лондону 2012. године постале познате као “женске Игре“, јер је први пут до тада свака земља имала спортисткиње у свом тиму.

То је остала и препорука земљама учесницама, као део родне агенде Међународног олимпијског комитета. Од прошлих Игара препорука националним тимовима је и да заставу земље коју представљају на церемонији отварања заједно носе један мушки и један женски члан тима.

За Париз организатори су најавили родно избалансиран распоред такмичења током свих 16 дана. Циљ је, кажу, омогућити већу видљивост спортисткиња и равноправнији приступ “прајм тајму“.

Примера ради, женски маратон ће на овогодишњим играма бити дан после мушког, док ће се атлетски програм завршити 11. августа током церемоније затварања. Премда је дуги низ година мушки маратон био главни догађај на затварању двонедељних игара, у Паризу ће редослед бити обрнут.

Иначе, на Олимпијским играма у Паризу учествује више од 11.000 такмичара и такмичарки, укључујући и резерве. Иако су организатори најавили да је крајњи циљ “пола-пола“, број мушкараца је за нијансу већи од броја жена. Уз то, у појединим категоријама  и даље има више мушких такмичара, док у уметничком пливању нема ниједног мушкарца. Ритмичка гимнастика и даље је резервисана само за жене.

Према подацима са званичног сајта ОИ, по броју жена у својим тимовима предњаче САД, Француска, Аустралија, Кина и Немачка. Од 205 олимпијских тимова, шест нема жена међу спортистима (Ирак, Лихтенштајн, Сомалија...). 

Србија је у Париз послала тим од 113 чланова. Међу њима су 43 жене: атлетичарке, боксерке, бициклисткиње, веслачице, кајакашице, кошаркашице, одбојкашице, пливачице, таеквондисткиње, џудисткиње...

Иако бројчано мање, очекивања од њих су велика – будући да су српске спортисткиње претходних година постављале високе стандарде.

“На Олимпијским играма у Токију, Србију је представљало више жена него мушкараца и освојиле су четири медаље од укупно девет. Пре тога, од девет медаља из Атланте, Сиднеја и Атине четири су донеле наше спортисткиње, а шест од 15 освојених у Пекингу, Лондону и Рију“, каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Уочи почетка Игара, повереница истиче да Париз 2024 представља велики корак у постизању равноправности спортиста и спортисткиња.

“Шаље се снажна поруку да свака особа од најранијег узраста заслужује прилику да се бави спортом и тренира, без обзира на пол, здравствено или имовно стање, порекло, изглед или неко друго лично својство“, поручила је Јанковић.