Шпанија у финалу!

Јоаким Лев је, ипак, могао да опере џемпер. Овај пут му није донео срећу. Октопод Пол и овај пут је био у праву, када је "одлучио" да у финалу ипак буду Шпанци. 

Екипе које играју можда и најлепши фудбал у овом тренутку, и фудбалери који су у самом врху обећавали су спектакл. Међутим, огроман улог, а то је финале Светског првенства, није допустио ни једнима ни другима да се „разлете" по терену и заиграју најбољу, најлепшу игру.

Додуше, Шпанци су донекле и успевали у томе. Од самог старта меча покушали су, а што је битније, и успели су да загосподаре средином терена, и диктирају темпо.

„Панцери" се нису најбоље снашли, покушали су да повежу линије, али везњаци, Швајнштајгер, Кедира и Озил нису имали превише простора за комбиновање, јер су дефанзивни везисти Висентеа дел Боскеа притискали креаторе игре Немачке чим приме лопту.

А за овај меч дел Боске је и променио мало тактику. Играли су Шпанци само са једним нападачем, Давидом Виљом, док је Фернандо Торес остао на клупи, а уместо њега играо је Педро.

И Јоаким Лев је изменио састав, али је био принуђен јер је Милер, играч који је у конкуренцији за најбољег младог играча турнира, суспендован, па је на његово место „улетео" Трочковски.

Шпанци су се, дакле, боље снашли на почетку меча, па су запретили већ у 6. минуту, преко Давида Виље. Шутирао је Виља, за сада најбољи стрелац шампионата, али је Нојер одлично интервенисао.

Неколико минута касније, Пујол је покушао главом после корнера, али је послао лопту изнад гола. Међутим, Шпанци су показали да су веома озбиљни, и да желе да промене резултат на семафору, што је показао и Серхио Рамос у 19. минуту, али је и он био непрецизан.

Најближи голу био је Ћаби Алонсо. Његов шут са дистанце завршио је близу стативе Мануела Нојера.

Занимљиво, на први фаул чекало се 27. минута, што нико није очекивао у полуфиналу Светског првенства.

А Немци су први пут шутнули ка голу Касиљаса након пола сата игре. Трочковски је шутирао, али је Касиљас сјајно одбранио његов ударац.

У последњим секундама првог дела игре, Немци су тражили пенал код судије Виктора Касаија, после старта над Озилом, али Мађар није показао на белу тачку. Узвратио је Педро ударцем на другој страни, али Нојер опет одлично брани.

У првом полувремену није било голова, али је наставак меча обећавао спектакл, јер су обе екипе свакако желеле да избегну продужетке, док је помисао на пенале свакако била застрашујућа.

А и у наставку су Шпанци доминирали. На почетку другог дела Ћаби Алонсо је два пута фантастично шутирао, али је оба пута био за мало непрецизан.

Покушавали су Шпанци на све начине да отворе одбрану Немаца, али им није успевало, па су се углавном прилике сводила на ударце из даљине. Виља и Педро су предњачили у покушајима, али никако да савладају Мануела Нојера.

Немци, као и у првом полувремену, без идеје и без изгледа да угрозе гол Икера Касиљаса. То је урадио резервиста Тони Крос у 69. минуту, али је Касиљас и овај пут био несавладив.

А онда је „немогућа" мисија Немаца, заиста постала немогућа. Прорадила је Барсина веза, Ћави је извео корнер, Пујол је скочио као Мајкл Џордан и главом закуцао лопту иза леђа Мануела Нојера.

Реално, 17 минута, колико је остало до краја, сасвим је довољно да екипа каква је Немачка изједначи, па чак и преокрене, али обзиром да нису показали, суштински, ништа за више од једног часа игре, тешко је очекивати да ће направити подвиг.

Како су све снаге пребацили у напад, одбрана је постала веома рањива. То је могао да искористи Педро осам минута пре краја меча, али је био ужасно себичан па је изгубио лопту. Могао је Педро да дотури лопту Торесу, који би сигурно дао гол, и то би практично осигурали финале „фурији".

Међутим, и овај један гол је био довољан, јер Немци никако нису имали кључ за одбрану Шпанаца, који ће први пут у историји играти финале Светског првенства.

За Немце су играли: Нојер, Фридрих, Кедира, Швајнштајгер, Озил, Подолски, Клосе, Трочковски, Лам, Мертесакер и Боатенг. Прилику су добили Јансен, Крос и Гомез.

Са друге стране, за „фурију" су играли: Касиљас, Пике, Пујол, Инијеста, Давид Виља, Ћави, Капдевила, Ћаби Алонсо, Серхио Рамос, Бускец и Педро. У наставку су ушли Торес, Силва и Марчена.