Србија има чему да се нада, Енглеска не
Србија јесте изгубила од Енглеске, али је показала оно што јој је често до сада недостајало. Енглези са друге стране, уколико и у наставку буду играли као вечерас, не могу да се надају титули.
Није било 6:0. Није плесао Фоден и није Кејн постигао хет-трик. Нису се Енглези показали као толике але, а Саутгејт је још једном показао да није кадар да води екипу са толиким квалитетом. Јер треба и то умети.
Била је Србија, без обзира на то што јој је Енглеска својом пасивношћу то дозволила, ривал који је имао иницијативу током већег дела меча, нарочито у другом полувремену.
Најавио је Пикси да ће напасти и напао је. Додуше, тек када је опао почетни притисак Енглеза и када су навијачи „гордог албиона“ завршили са певањем „Хеј Џуд“.
Играло се махом на половини једног од највећих фаворита за освајање такмичења, који је у завршници морао и да стрепи за своје вођство.
Митровићева прилика из 20. минута, до које је довела велика грешка Рајса у опасној зони, била је знак за Саутгејта да позове на потпуно повлачење.
Поново је енглески селектор без великог покрића повукао екипу након постигнутог гола и дао разлог енглеским медијима да додатно наоштре већ припремљена пера и дају себи одушка приликом критике.
Највреднији тим на турниру изгледао је као екипа која је залутала на смотру најбољих европских селекција и која је једва дочекала последњи судијски звиждук.
Деловали су Белингем, Фоден и Кејн мирно, поигравајући се често испред гола Србије, као да су знали да не могу да приме гол. Међутим, Пикфорду и одбрамбеним играчима, међу којима се сјајном партијом истакао Гуеи, није било свеједно.
Разлика у класи је била очевидна у ситуацијама у којима је Србији за изједначење недостајао један добар пас или нешто прецизнији шут. Били су Енглези увек за корак бржи у одсудним ситуацијама, што им је донело гол и недирнуту мрежу, али далеко од тога да могу бити задовољни приказаним.
Показала је Србија, међутим, жељу, борбеност и концентрацију у одбрани – нешто што јој је недостајало у Катару и у квалификацијама. Са таквим приступом и нешто бољом реализацијом, друга фаза не делује толико далеко, као што је изгледала пре првог Орсатовог звиждука.
Не боле сви порази исто, нарочито ако их испрати неколико победа, а Србија је вечерас показала да је кадра да до њих дође.
Коментари