Француска - неподношљива лакоћа играња великих такмичења

Французи су једни од најредовнијих учесника првенстава Европе. У Немачкој ће 11. пут играти на завршном турниру и покушати да освоје трећу титулу шампиона Старог континента.

Осим два Европска првенства, репрезентација Француске има и две титуле првака света (из 1998. и 2018. године), а 2021. је освојила и друго издање Лиге нација.

Француска је 1960. била домаћин првог Европског првенства на којем су се, као и на наредна четири, такмичила само четири национална тима. Свој деби "триколори" су започели голеадом и поразом од Југославије (4:5) у полуфиналу, а завршили још једним неуспехом – у дуелу за треће место савладала их је и Чехословачка (0:2).

"Галски петлови" су 24 године чекали на наредно учешће, све док 1984. поново нису угостили овај пут осам најбољих европских репрезентација. Са пет победа у исто толико утакмица (три у групи, полуфинале и финале) генерација предвођена Мишелом Платинијем, Аланом Жиресом и Жаном Тиганом окитила се титулом првака Европе.

У Западној Немачкој 1988. Французи нису били у прилици да бране трофеј, а то је и последње првенство које су пропустили, пошто су од 1992. редовни учесници.

Умели су да се спакују већ након групне фазе (у Шведској 1992. и Аустрији и Швајцарској 2008. године), 2004. у Португалији и 2012. у Пољској и Украјини заустављени су у четвртфиналу. Изгубили су на пенале у полуфиналном дуелу са Чесима 1996. у Енглеској, а Роналдова Португалија их је савладала у финалу 2018, и то у сред Париза.

Други и за сада последњи пехар намењен најбољој европској репрезентацији, Француска је освојила 2000. у Холандији и Белгији, када су Зинедин Зидан, Лилијан Тирам, Патрик Вијера, Марсел Десаји, Лоран Блан, али и садашњи селектор Дидије Дешан, након победе над Италијом (2:1) у финалу на ротердамском "Де Кајпу", могли да се похвале да су у исто време шампиони света и Европе.

Последњи шампионат Европе, непланирано одигран 2021, неславно се завршио по селекцију Француске јер је елиминисана већ у осмини финала у Букурешту, где су Швајцарци прецизније шутирали једанаестерце.

"Галски петлови" су доминантно прошли кроз квалификације за Европско првенство у Немачкој. Нико у групи Б није успео да их победи, постигли су 29, а примили свега три гола. Само су им Грци у неважном последњем колу узели бод (2:2), а по два пута су савладали Гибралтар (у Ници са невероватних 14:0), Ирску, али и Холандију, са којом их је жреб поново спојио у групи Д у Немачкој, уз Аустрију и Пољску.

Дидије Дешан - шампион света и на терену и на клупи

Селектор Француске већ 12 година је Дидије Дешан (55) и тако ће бити и на Европском првенству у Немачкој.

Некадашњи фудбалер Нанта, Марсеја, Бордоа, Јувентуса, Челсија и Валенсије представљао је своју домовину и као играч. Одиграо је 103 утакмице у дресу Француске и постигао четири гола.

Освојио је две Лиге шампиона, једну са Марсејом и једну са Јувентусом, док је са репрезентацијом своје земље подигао пехар намењен најбољем у Европи (2000. године), али и најбољем на свету (1998. године), што ће касније урадити и као селектор, па је само један од тројице људи у историји фудбала који је Светско првенство освојио и са терена и са клупе.

Дешан је био уз кормило француске репрезентације на два првенства Европе - 2016. је пред домаћом публиком изгубио у финалу од Португалије, а 2021. је неславно завршио већ у осмини финала, након што су Швајцарци прецизније шутирали са беле тачке. Искупио се само пар месеци касније освајањем Лиге нација.

Више успеха имао је на шампионатима света, нарочито 2018. у Русији, када је селекција Француске у финалу победила Хрватску. Није био далеко од одбране трофеја у Катару 2022, али је Аргентина предвођена Лионелом Месијем надиграла "галске петлове" у дуелу за трон.

Четири године пре освојеног пехара у Русији, Дешан је са својим изабраницима у Бразилу догурао до четвртфинала, где су са 1:0 поражени од будућег шампиона Немачке.

Пре него што је 2012. на клупи националне селекције заменио Лорана Блана, Дидије Дешан је био тренер Монака, Јувентуса и чак 13 година Марсеја.

Већ 2003, две године након почетка тренерске каријере, освојио је са Монаком Лига куп Француске, а годину дана касније, изван свих очекивања, водио тим из Кнежевине све до финала Лиге шампиона, где су поражени од Мурињовог Порта.

Након серије лоших резултата, напустио је Монако 2005. године, отишао у Италију и са Јувентусом освојио Серију Б и вратио га у највиши ранг после скандала са намештањем утакмица због којег је великан из Торина кажњен избацивањем у другу лигу. Због неслагања са управом "старе даме" само једну сезону се задржао у Торину, па му је ускраћено задовољство да води Јувентус и у Серији А.

Следећи ангажман Дешан је пронашао у Марсеју 2009. године. Већ у првој сезони донео је на "Велодром" титулу првака Француске након 18 година чекања.

Освојио је на југу Француске и три везана Лига купа и један Суперкуп. Први пут још од 1993. увео је клуб из велике луке у четвртфинале Лиге шампиона 2012. године.

Провереним снагама у поход на европску титулу

Французи у Немачку долазе са провереним и искусним тимом, којем је играње на великим такмичењима већ рутина, пошто су од последња четири на три били финалисти.

Имају прегршт квалитетних фудбалера на свим позицијама, али сваки будући противник "триколора" најпре ће се запитати какве су му шансе када погледа нападачки арсенал Француске.

"Галски петлови" у тиму имају тројицу нападача који су међу четири најбоља стрелца у историји француске репрезентације. Рекордер је ветеран Оливије Жиру, а Антоан Гризман и један од најбољих играча света Килијан Мбапе могли би већ у Немачкој да надмаше другопласираног на вечној листи - легендарног Тјерија Анрија.

Као да то није довољно, ту су и брзоноги Кингсли Коман, Интеров Маркус Тирам и двојица Мбапеових саиграча из Париза - Усман Дембеле и Рандал Коло Муани.

Конце игре на средини терена вући ће високи Антоан Рабио и спретни двојац из Реал Мадрида - Едуардо Камавинга и Орелијен Чуамени.

Највеће изненађење селектор Дидије Дешан је направио уручивши позив искусном Енголо Кантеу. Некада један од најбољих дефанзивних везних играча на свету није играо за национални тим још од јуна 2022. године. Пропустио је Мундијал у Катару и деловало је да је одласком у Саудијску Арабију завршио мисију у репрезентацији.

Имаће Дешан слатке муке да нацрта дефанзивну линију пошто на располагању има играче за којих тајни у фудбалу нема. Све искуснији и бољи један од другог, ту су Тео Ернандез, Ибрахима Конате, Жил Кунде, Ферлан Менди, Бенжамен Павар, Вилијам Салиба и Дајо Упамекано.

После дуго времена на великом такмичењу неће бранити Уго Лорис, рекордер по броју наступа за репрезентацију Француске. Први избор међу стативама биће голман Милана Мајк Мењан, који је повредио мишић на десној бутини само шест недеља пре почетка Европског првенства, али је за очекивати да ће се на време опоравити. У случају нужде, замениће га Алфонс Ареола или Брис Самба.

Од играча без великог репрезентативног искуства у тиму су Жонатан Клаус из Марсеја и млади двојац Пари Сен Жермена - Ворен Заир Емери и Бредли Баркола.

Фаворити у групи са Холандијом, Аустријом и Пољском

Куглице на жребу нису биле наклоњене једном од првих фаворита за освајање Европског првенства. Група са Холандијом, Аустријом и Пољском јесте незгодна, али би, у сваком случају и на сваком такмичењу, све осим пласмана Француза у осмину финала било право чудо.

Прва утакмица против Аустрије биће важна за скидање притиска и подизање самопоуздања, преко потребног у неминовној борби за прво место у групи са Холанђанима.

Да су и у том дуелу фаворити доказали су "галски петлови" у квалификацијама, пошто су два пута надиграли Холандију, уз само један примљен гол за 180 минута фудбала (4:0 и 2:1).

Против Аустрије нису играли од Лиге нација 2022, када су пред својим навијачима тријумфовали са 2:1, а у Бечу поделили плен (1:1). Заправо, Французи су од Аустријанаца последњи пут изгубили (1:3) давне 2008. у квалификацијама за Светско првенство, а и једни и други остали су тада на табели иза репрезентације Србије.

Имају "триколори" рецепт и за Пољаке које су са 3:1 елиминисали у осмини финала Мундијала у Катару пре две године.

Састав репрезентације Француске

Голмани: Мајк Мењан (Милан), Алфонс Ареола (Вест Хем), Брис Самба (Ланс);

Одбрана: Тео Ернандез (Милан), Ибрахима Конате (Ливерпул), Жил Кунде (Барселона), Ферлан Менди (Реал Мадрид), Бенжамен Павар (Интер), Вилијам Салиба (Арсенал), Дајо Упамекано (Бајерн), Жонатан Клаус (Марсеј);

Везни ред: Едуардо Камавинга (Реал Мадрид), Антоан Гризман (Атлетико Мадрид), Енголо Канте (Ал Итихад), Адријен Рабио (Јувентус), Орелијен Чуамени (Реал Мадрид), Јусуф Фофана (Монако), Ворен Заир Емери (Пари Сен Жермен);

Напад: Килијан Мбапе (Реал Мадрид), Кингсли Коман (Бајерн), Оливије Жиру (Лос Анђелес), Усман Дембеле (Пари Сен Жермен), Рандал Коло Муани (Пари Сен Жермен), Маркус Тирам (Интер), Бредли Баркола (Пари Сен Жермен).

Распоред утакмица репрезентације Француске:
17. јун: Аустрија - Француска (21.00, Диселдорф)
21. јун: Холандија - Француска (21.00, Лајпциг)
25. јун: Француска - Пољска (18.00, Дортмунд)