Србија – репрезентација жедна великог фудбалског успеха

Србија није имала фудбалере у завршници Лиге шампиона ове сезоне, што би било једнако ситуацији да фигуративно, кошаркашка репрезентација нема играче у НБА лиги који ће наступати на Олимпијским играма у Паризу.

Из најјаче лиге на свету селектор Драган Стојковић има само два фудбалера – Ђорђа Петровића из Челсија и Сашу Лукића из Фулама. Када је реч о европским клубовима високог квалитета, фудбалера Србије у њима једноставно нема.

Очекивања од фудбалског националног тима у односу на Мундијал у Катару су реалнија, јер је јавност у Србији анестезирана после (не)очекиваних резултата 2022. године, и касније, након два ремија са Бугарском и два пораза од Мађарске у квалификацијама за Европско првенство.

Александар Митровић био је најбољи стрелац тима у квалификацијама са пет голова, а успео је да упише и једну асистенцију.

Подсетимо, "орлови" Драгана Стојковића изборили су пласман на континентално првенство као други из квалификационе групе Г, иза Мађарске и испред Црне Горе, Литваније и Бугарске.

После потврде учешћа на првенству и уочи почетка такмичења утисак је да је квалификациона група била изузетно лака у поређењу с другим. Против тимова, изузимајући Мађарску, који нису дуго направили значајан искорак, исход је морао да буде бољи од 14 бодова и само четири тријумфа.

Успех је већ постигнут, Пикси као нико други

Резултат је у фудбалу на крају најважнији – Србија ће први пут под овим именом играти на првенству Европе. Пре 24 године национални тим тадашње Југославије играо је против Словеније, Норвешке и Шпаније и успео је да се квалификује у четвртфинале, а онда је убедљиво поражен од Холандије – 6:1.

Пре тога Југославија је одиграла Европско првенство четири пута. Два пута је била друга селекција Старог континента – 1960. и 1968. године, а 1976. је завршила на четвртој позицији. Године 1984. године није успела да прође групну фазу. Осам пута је била изван конкуренције у главном жребу, а једном је дисквалификована због ратних збивања на територији државе и економских санкција – 1992, док 1996. године уопште није учествовала у квалификационим мечевима.

Под селекторском командом Стојковића, Србија ће играти друго узастопно велико такмичење. Пласман у А дивизију Лиге нација и наступ на Светском првенству дају кредибилитет Стојковићу и за наредне фудбалске битке. То је потврдио и Фудбалски савез продужењем уговора до 2026. године, а уочи почетка Европског првенства.

За снове о неком већем успеху, поред континуитета у наступању на међународним такмичењима, потребни су и квалитетнији играчи. Што је јавно мњење изгледа схватило. То се најбоље огледа у заносу, еуфорији пред одлазак на турнир у Немачкој.

Недостатак великог индивидуалног играчког квалитета, Србија може да надомести тимском игром. С тим што ће бити потребан и другачији приступ у односу на оно што су љубитељи фудбала до сада гледали. Не нужно борбенији, већ смисленији, директнији на терену уз ограничен број контаката с лоптом и правовременим покривањем терена, али и бржим протоком лопте. На то утицај имају селектор и његов стручни штаб, али и играче на терену.

Фудбал је једноставна игра...

У кинематографском остварењу Драгана Бјелогрлића, "Монтевидео, Бог те видео", један од главних ликова, Бошко Симоновић, између осталог, а у вези са тактиком, каже да је фудбал једноставна игра када је играју мајстори. То Стојковић најбоље разуме и зна. С тим што је овога пута, за разлику од пре 24 године, тим осуђен на његове савете, не и на фудбалску магију.

Драган Стојковић је марта 2021. године преузео фудбалску селекцију, а под његовим вођством Србија је направила незабележена достигнућа. Упркос томе, не престају критике на рачун селектора, те му многи замерају недостатак атрактивне игре.

Стојковић, истини за вољу, није селектор светског реномеа, трнирао је до сада Нагоју грампус, Гуангџоу и Србију. Чини се да недостатке у тренерској идеји намодешћује интегритетом из играчких дана. И то је његова главна одлика.

Оно што су и фудбалски лаици приметили јесте да игра са три играча у задњој линији, међутим, недовољно тачне су тврдње да Србија нема бекове... Има их. Али ипак су централни бекови и везни играчи "проблематичнији" у праћењу игре. Углавном због непажње приликом противничке транзиционе игре долази до примљених голова. Систем са тројицом у дефанзиви је више нужност, а мање ствар слободног селекторовог избора.

Стога, потпуно јасно делује да је основа квалитетне игре на терену производ квалитетних играча. Србија на фудбалској мапи представља неугодан, непредвидив тим, с мноштвом фудбалера који нису лидери у клубовима где играју, чак ни и играчи задатка, већ играчи без правих улога и притиска у домену резултата.

Неко би могао и да помене Јувентус, односно Душана Влаховића и Филипа Костића, али би на помисао о освојеним трофејима остао затечен информацијом да је "стара дама" једино Куп Италије освојила у недавно окончаној сезони. Вероватно би и они најоптимистичнији навијачи били сагласни да то такмичење није репрезентативног квалитета и за поређење за првенством Европе.

Предводник генерације и симбол репрезентације Србије од 2013. године је најбољи стрелац у историји националног тима – Александар Митровић. Фудбалер који увек игра и преко максимума у репрезентацији, с великом дозом озбиљности и жеље за тријумфом у сваком мечу.

Састав репрезентације Србије

Голмани: Вања Милинковић Савић (Торино), Предраг Рајковић (Мајорка), Ђорђе Петровић (Челси);

Одбрана: Никола Миленковић (Фјорентина), Страхиња Павловић (Салцбург), Милош Вељковић (Вердер), Срђан Бабић (Спартак Москва), Урош Спајић (Црвена звезда), Немања Стојић (ТСЦ);

Везни ред: Немања Гудељ (Севиља), Душан Тадић (Фенербахче), Андрија Живковић (ПАОК), Сергеј Милинковић Савић (Ал Хилал), Филип Костић (Јувентус), Саша Лукић (Фулам), Филип Младеновић (Панатинаикос), Иван Илић (Торино), Немања Максимовић (Хетафе), Мијат Гаћиновић (АЕК), Лазар Самарџић (Удинезе), Срђан Мијаиловић (Црвена звезда), Вељко Бирманчевић (Спарта Праг);

Напад: Александар Митровић (Ал Хилал), Душан Влаховић (Јувентус), Петар Ратков (Салцбург), Лука Јовић (Милан).

Србија је одиграла 15 утакмица против Енглеске, остварила је четири победе, четири ремија и шест пораза;

Србија је одигала осам утакмица против Словеније, остварила је једну победу, чак шест ремија и један пораз;

Србија је одиграла 12 утакмица против Данске, остварила је седам победа и пет пораза.

Распоред утакмица репрезентације Србије:
16. јун: Србија – Енглеска (21.00, Гелзенкирхен)
20. јун: Словенија – Србија (15.00, Минхен)
25. јун: Данска – Србија (21.00, Минхен)