Професор Марковић: Гајимо култ победе, склони смо осуди када губимо
Наши најбољи фудбалери завршили су учешће на Светском првенству у Катару, па навијачи у Србији, не само што су остали без дозе адреналина, већ су многи разочарани и склони непримереним коментарима и осудама, каже за РТС професор Факултета спорта и физичког васпитања Милош Марковић.
Чак и они који не прате спорт, своје обавезе прилагодили су распореду на Мундијалу. Када се деси да резултат није онакав какав смо очекивали, долази до разочарања, каже професор Марковић.
Има истине да не само да волимо да пратимо спорт, већ да волимо да побеђујемо, и зато смо склони да осуђујемо и коментаришемо и играче и тренере када губе.
"Ми често знамо боље од играча и тренера како је требало да се поступи, шта је тренер требало да ради, а то баш није тако. Само онај који познаје целу екипу зна шта треба да уради, неки пут се и погреши, али свако ко се бавио професионално спортом зна да то није лако, многе факторе треба узети у обзир и бити обазривији када се критикује", каже Марковић.
Као народ гајимо култ победе и једна смо од ретких нација која све своје спортисте и репрезентације дочекује, славимо на трговима. Али исто тако, када се не деси оно што смо очекивали, склони смо да осуђујемо. Такав је случај био и на овом Светском првенству.
"Имали смо шансу, могли смо да идемо даље, али нисмо. Ретко ко да није био поред телевизора и пратио нашу репрезентацију, зато је за све то болно", објашњава Марковић.
"Без обзира на резултат, треба да останемо уз наше спортисте"
Када је реч о другим спортовима, професор Факултета спорта и физичког васпитања каже да до појаве Ђоковића наш највећи успех у тенису је било полуфинале које је на Вимблдону играо Слободан Боба Живојиновић.
"Ђоковић нас је навикао да је освајање турнира и титула, па нам је чудно када се то не деси. Мислим да ћемо тек када он заврши играчку каријеру постати свесни какав је успех остварио", истиче Марковић.
Каже и да имамо своје спортске идоле на које се угледамо због чега је битно ко су они, и да пруже пример младима.
"Али мора да се заштити њихова приватност, мора да постоји граница и спортисти су људи и нека граница не би смела да се прелази", наглашава Марковић.
Када се заврше велика такмичења, без обзира на резултат, треба да останемо уз наше спортисте.
"Лако је када се побеђује, али треба пружити подршку играчима и када губе, а и да не вређамо противнике. И веома је важно да се млади од најранијег узраста уче фер-плеју. Није лако, јер су емотивни набоји велики као и улог и није лако да се не одреагује у неким ситуацијама", каже Марковић.
"Важно је да се бавимо неким спортом, не само да навијамо из фотеље"
Ми се идентификујемо с тимом за који навијамо или за репрезентацију и зато је тешко у афекту наћи праву меру, човек реагује у моменту с пуно емоција, објашњава професор Факултета спорта и физичког васпитања.
Наглашава и значај рекреативног бављења спортом, јер поред тога што имамо успеха у тимским спортовима, имамо врхунске спортисте, битније је да сви упражњавамо неку физичку активност, а не само да навијамо из фотеље.
Коментари