Пикси: Немам разлога да се стидим, већ у марту Србија ће опет бити моћна

Нама је, да бисмо направили успех на неком такмичењу, потребан континуитет. Он носи искуство које је пресудно за тако нешто. У марту се већ враћамо на победнички колосек. Србија ће после више од две деценије отићи на Европско првенство.

Треба бити реалан, ми до сада ништа нисмо постигли на нивоу великих такмичења, зато сам рекао да је сам пласман на та првенства велики успех. 

Циклус је завршен, резиме је направљен, није све црно, идемо даље. Јесте да смо примили осам голова, али смо дали пет, што су скоро два по утакмици. Додаћу да смо ушли и у А дивизију Лиге нација, што је додатни показатељ да наш фудбал напредује.

Реално је било за четири, пет, шест према један. Доминирали смо до њиховог другог гола. Ми смо се бранили, али смо превисоко изашли без потребе или инструкције са клупе.

Тактички промашај отварања простора за контранапад – поклон. То је грешка нашег тима. Нисмо били довољно интелигентни и такве кардиналне грешке те коштају. У том тренутку се није видела опасност по наш гол. Камерун се тада предао. Имали смо средину терена под контролом. Такве врсте грешака су неприхватљиве на овом нивоу.

Тај висок притисак на 3:1, играч Камеруна је сам с лоптом у ногама, а с њом може једино дугу лопту да пошаље, што је највећа опасност. Тад уместо изласка, треба да се враћате. Почетничка грешка. Камерун није био бољи од нас. Сами смо криви што нисмо победили.

За радикалне потезе није било времена због повреда, ми од судбине нисмо могли да побегнемо. Имали смо лажну наду да ће све бити добро, да ће се играчи опоравити. Ја сам био убеђен да су сви у строју и спремни да бисмо групу прошли, уверен сам не сто, већ хиљаду посто.

Немачка, Данска, Белгија, Уругвај такође су завршили првенство пре времена. Срамота је кад се не бориш, не трчиш и када се понашаш кабадахијски. Ми смо наш максимум достигли и ја сам тиме задовољан. Они су у квалификацијама показали више него што сам од њих тражио.

Нећемо дозволити да их неко вређа и омаловажава њихове успехе. Ми ћемо се трудити да донесемо нови успех Србији, а то је пласман на Европско првенство.

Нисте неко ко не разуме тему. Зна се ко од првог дана не воли што сам ја ту, не спомињем имена јер ме њихово мишљење заиста не занима. Разлози код њих су губитак утицаја. Није ту ништа спорно.

Ја сам се трудио да свој посао обављам поштено, колико знам и могу. Имам чист образ. И нико га неће упрљати.

Знате шта се у прошлости дешавало, да неки играчи морају да играју, да се списак мења у свлачионици пред меч. То је истина. Зато нас нема 25 година у Европи.

Кад неко почисти и доведе ред, онда наравно не ваља. Многима бистра ситуација не одговара јер живе у муљу. Нећу се увући у муљ. Да се ја препуцавам, полемишем, нема шансе. Нико не мења тим док сам ја селектор. Не улазим у комбинације са менаџерима, не чиним никоме ништа зарад бенефита.

Ми смо у полувремену утакмице са Камеруном а и против Швајцарске причали на тему лоше комуникације на терену. Можда је страх, нека одговорност да се не дође до грешке унела неку несигурност на терену.

Комуникација мора да буде много боља, поготово у задњој линији. Након меча са Камеруном само смо то радили на тренингу, али није било довољно времена да се боље уиграмо.

Сам списак је био такав какав је. Играчи одбране су одиграли успешно целе квалификације, грешке нису биле кобне и реално је да пружите шансу тим играчима. Не жалим за просутим млеком.

У тој одбрамбеној линији, жао ми је што није било Настасића и Спајића, који су искусни и могу да одговоре ситуацији. Настасић има хроничну повреду, било би неозбиљно да се на њега ослонимо.

Спајић је имао несрећан озбиљан прелом и ван строја је већ дуго. Могло је и мора боље, али нисам био никада неко ко је делио екипу на одбрану, везни ред и нападаче. Наш став је тимски дух.

У модерном фудбалу не делите линије, и нападачи су у одбрани и везњаци, као и у нападу. Тимски дух се код нас гајио до Катара и уз њега смо направили чудо над чудима. Ма ко да год негира, нећу дозволити. Кад немате главне карике сто посто спремне, тешко је одржати ниво игре.

Плашио сам се да ћемо у овом периоду изгубити тимски ритам из квалификација и да нећемо бити спремни за СП. Те слутње су се обистиниле.

Ретроактивно, са том двојицом, спремнима, имали бисмо више могућности у дефанзивном блоку, да будемо ефикаснији и бољи.

Мене нација подржава 100 посто, ја то осећам. Наравно да има људи који не воле што сам ту јер са мном не може да се манипулише. Од мог доласка у марту, ја знам да сам некима трн у нози.

Боли их то што немају утицаја у репрезентацији, боли их то што је центар у Старој Пазови попримио изглед праве фудбалске куће а не неке биртије, боли их што смо репрезентацију уздигли на виши ниво.

Сви ти бочни фактори нису утицали на мене, јер они чекају само своју шансу да вас понизе и искритикују. Ја свој посао радим поштено. Ја не дозвољавам уплив агената и фудбалских клубова у свој рад, јасно је да то смета неким људима.

Фудбалска јавност може да буде поносна на репрезентативце, на њихово залагање и понашање на терену и ван њега.

Ја остајем у репрезентацији. Нисам нигде отишао, нисам побегао негде и послао депешу новинарима кроз пар реченица и написао: ево га моје виђење Мундијала.

Ми смо успели да из миунса одемо у плус, што је најтеже у фудбалу. Имали смо тотално другачији план при вођству од 2:1, била је припремљена дупла измена на полувремену. На том дефанзивном плану бисмо много боље изгледали у случају позитивног резултата.

Онда наивно примамо други гол и план пада у воду. Имали смо план дефанзиве и контранапада. Не налазимо више могућност ни снагу да преокренемо, тај други гол је далеко позитивније утицао на ривала него на нас.

Наши нападачи су били на 50 посто могућности. Измене су биле освежење на физичком плану, али оне овог пута нису ништа донеле.

Ми нисмо били на нивоу оваквог такмичења што се физичке припреме тиче. Ако погледате нашу игру, када би се рачунало 60 минута утакмице, ми бисмо били први у групи, нажалост, игра се 90 минута.

Очигледно да је умор био велики код многих играча и у другим селекцијама. Белгија је на пример личила на издувани балон што је било невероватно. Ипак мој проблем је моја екипа и то је за дубљу анализу, очигледно је да је наша игра падала после 60. минута. Очигледно је да нисмо били припремљени. На тренингу пред Бахреин, имао сам седам играча ван строја, који нису могли да тренирају. То је био знак мени да нешто неће бити добро.

Митровић је последњи меч одиграо 28. октобра, један такав играч је месец дана био ван терена. Њему је тренер ногу ставио у лонгету на десет дана по доласку у Београд. Он први контакт са лоптом има 22. новембра, и у таквом стању каже да може и да хоће да игра. Исто стање је и са Влаховићем било, а опет су дали три гола, замислите шта би било да су били спремни.

Нисам џаба током лета говорио: далеко је новембар, само да ми сви буду живи и здрави.
Замислите, у мечу против Камеруна оба дефанзивца ми траже измену, то је велики проблем, да се то није догодило, другачији би коначни исход тог меча био.

Ништа не би смо касније урадили, нисмо ми имали снаге за дужи корак од тога. Не дам да буде све црно, јер није. Ми јесмо изгубили резултатски, али нисмо поражени. И те како корачамо уздигнуте главе. Морамо да извучемо поуке да неке грешке не понављамо и будемо бољи.

Спољни фактори који су чекали неуспех су дочекали пет минута да омаловажавају, нападају, али то неће пореметити здраву групу, не дозвољавам да нас сруше. Не постоји трагедије и катастрофа у спорту, на њима је да коментаришу. Мора се достојанствено истрпети све, као што је било и са похвалама. Свима смо показали добар и атрактиван фудбал, што народ хоће.

Моји претходници су нападани због дефанзиве, ево сад имамо офанзивни и атрактивни фудбал и понашамо се најбоље што можемо. Не дозвољавам да неко прича да је све црно. Из овога извлачимо само поуке и бићемо јачи него што смо били.

Било је играча који нису учествовали у квалификацијама, ако мислите на неке нападаче, али је било нереално да буду на списку, а да перјанице, ударне игле, остану код куће. Не би било фер, иако су у стању у каквом су били. Честитам на борби, залагању, мотивацији, атмосфери.

Многи су очекивали да се тучемо у свлачионици, вадимо очи једни другима. То није тачно и никад се неће десити. Ризиковали су своје каријере, то мора да се поштује, јер су гинули за дрес Србије. Ово је био само један максимум у стању у ком смо били. И такви смо били на прагу друге фазе, али не бисмо имали снаге за даље.

Листа од 26 играча која је направљена, није се правила по канцеларијама, нисмо гледали нечији  интерес. То су све били играчи који су изнели терет квалификација. Још једна потврда да је то тако су медији и јавност.

Они ову одлуку нису критиковали што се још није десило у новијој историји нашег фудбала. Сви сте видели да је то реална листа, ја се нисам огрешио ни о једног играча и нико није додат зарад интереса неких других људи или фудбалера.

То се говори јер и странци читају, јер кад бисмо рекли да идемо тамо повређени, не у саставу у ком би требало да будемо, то је многима алиби, изговор. Хтели смо да сачувамо позитивну енергију и надали се да ће фитнес стање доћи на своје, али то је било немогуће.

Знали смо такође да је у једној јако тешкој групи Бразил апсолутни фаворит, друга димензија, и да ће се између три екипе тражити друго место. Постоје наше грешке. Ја сам врло реалан, то кажем јер смо имали против Камеруна победу у џепу, вратили смо се из минуса, што је јако тешко, да из 0:1 будемо ментално јаки и преокренемо.

Остаје за анализу зашто нисмо остали ментално јаки, анализа тактичко-одбрамбене игре. Такве грешке на овом нивоу не смеју да се дешавају. Играчима честитам, дали су свој максимум. Што се тиче Камеруна, сами смо криви. Такве ствари иду под корекцију да се тако нешто не дешава на било ком нивоу, не само на овако високом. Да смо као тим били на месту са здрављем, била би другачија ситуација.

Желим да објасним неке ствари због јавности, јер треба да чују утиске из прве руке нашег учешћа у Катару. За 20 месеци, колико сам селектор Србије, од три циља која сам поставио, два смо остварили, трећи није остварен.

Прецизније, квалификовали смо се са првог места у тешкој групи квалификација. Друго, успех у Лиги нација. Трећи циљ, пролазак групне фазе, нисмо остварили. Као одговоран човек, који није летео по Београду кад смо се пласирали, ту сам да одговорим на сва питања. Нисам тај човек који је издао саопштење и у повратном лету одишао у неком другом правцу.