Лола Ђукић не само да је створио телевизијски програм – створио је и наше драге гледаоце

Говорио је да телевизија није имитација филма или осликане новине већ прозор у свет. Радивоје Лола Ђукић је својим хумористичким серијама кроз тај прозорчић у домове Југословена редовно уносио смех и разбибригу. 

И после скоро 30 година од његове смрти, и даље га описују као човека благе нарави и врхунског професионалца.

„Помислим на човека који је знатижељан, који је храбар и спреман да стално улази у неке нове изазове. Тај знатижељни дух га је послао да оде напоље да види шта је телевизија, како се то прави“, истиче Здравко Шотра.

Био је први и једини човек, каже Шотра, који је могао да им објасни шта је то телевизија, да их  одведе на сајам у недовршени студио и покаже им шта је камера, светло.

„Ово је телевизијска слика“, наставља, „ми смо, у ствари, гледали у нешто што ће испунити наш животни век. Новак Новак и он као аутори седе, причају, смишљају реплику по реплику, сцену по сцену, док дактилографкиња куца ја узимам матрицу извлачим на гештетнеру и носим глумцима који морају то да науче, јер то већ сутра мора ићи уживо. Лола Ђукић је има времена да може да одржи пар проба. Није било снимања, ни магнетоскопа.“

Лола Ђукић је створио не само телевизијски програм, он је створио и ТВ гледаоце, наглашава Здравко Шотра, будући да се у Београду телевизор могао видети само у излозима неколико радњи, где се публика са одушевљењем окупљала и гледала омиљене серије, што је подстакло и већу продају телевизора.

„Дакле, Лола Ђукић је створио комплетно телевизијско гледалиште, баш као и телевизијски програм. Научио ме је да будем ефикасан у послу, те је тако позната анегдота Драгана Николића да ја не дозвољавам други дубл и мој одговор на молбу глумаца који је гласио: ‘Да си могао боље ти би то већ у првом дублу то урадио’. Ето то сам научио од Лоле, да наш посао не може бити траћење времена и новца, већ се мора ефикасно одрадити оно што је планирано у току дана и по тим принципима сам радио читавог живота“, нагласио је Здравко Шотра.

Била је част радити са Лолом, јер се од њега могло много научити, истиче Чедо Филиповић, дугогодишњи сниматељ и директор фотографије Телевизије Београд.

„Он је имао и дивну нарав, никада није подигао глас“, присећа се се Филиповић сарадње са Лолом Ђукићем. „Са Лолом сам радио серије На тајном каналу, Музеј воштаних фигура, Лицем у наличје, Огледало грађана покорног. Преко дана се вежбало и по три дана су се увежбавали глумци, камермани, људи у контроли камере, у тонском одељењу, а увече – када је време за емитовање – серија би ишла у етар, у термину одмах после Дневника.“

Био је нежан човек, пун разумевања за све, за децу, родбину, пријатеље, истакла је Јелена Ђукић, супруга Радивоја Лоле Ђукића.

„Мој живот са њим је био бајка. Не само што су људи куповали телевизоре, него испред радњи где је био укључен телевизор, били су увек велики редови. Невероватно је колико су веровали емисијама које су се емитовале. Један од глумаца, Чкаља или Мија Алексић, једном приликом је изјавио да има главобољу јер је много попио и да му треба расол, те је хиљаде литара расола стигло у Телевизију“, присећа се Јелена Ђукић, и додаје:

„Он није био строг уредник, већ само уредник који захтева да се посао уради како ваља и није дозвољавао пропусте у раду, али будући да је био велики ауторитет, то му је полазило за руком.“

Радивоје Лола Ђукић је један од оснивача Телевизије Београд и творац бројних домаћих играних серија. У Радио-телевизији Београд радио је од 1953. до 1976. године. Био је помоћник директора за продукцију, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма.

Написао је и режирао више од двеста хумористичких емисија и ТВ комедија, међу њима и прву играну домаћу ТВ серију Сервисна станица, која се емитовала уживо.

Почетком шездесетих година прошлог века, Југословени су куповали ту чаробну кутију, чудо технологије, само да би сазнали шта се то дешава са ликовима у Сервисној станици.

Лола Ђукић створио је и гледалиште Хумористичког позоришта. Ипак, највише је волео рад на ТВ серијама. На тајном каналу, Музеј воштаних фигура, Сервисна станица, Огледало грађанина покорног, Црни снег, Невидљиви човек…

Осим дела сатиричног и хумористичког садржаја, писао је и песме и позоришне комаде. Радивоје Лола Ђукић преминуо је 7. септембра 1995. године у Београду.

До петка, 7. априла 2023. године, сваког дана од 13 до 15 часова, уз мини изложбу ликовних радова Лоле Ђукића, публика ће имати прилику да кроз разговоре са колегама и ТВ критичарима са којима је сарађивао и пројекцију његових телевизијских остварења упозна бар мали део стваралаштва овог свестраног уметника.