Први светски рат - историјске поуке које и данас опомињу

Један од преломних догађаја у историји човечанства, Први светски рат, од 1914. до 1918. године, на сцену је извукао широке народне масе, а политичку власт многих земаља приморао да се умеша у економске сфере.

Управо тај рат је изазвао пад империја, прекрајање политичке карте Европе и антиколонијалне покрете, а његов крај гурнуо свет у дубоку економску кризу која је за последицу имала експанзију фашизма.

“Има историчара који говоре о једном грађанском рату Европе од 1914. до 1945. са врло нестабилним дводеценијским Версајским миром између”, каже историчар др Срђа Трифковић.

Др Срђа Трифковић истиче да је за ревизију Првог светског рата, кроз призму апологетике централних сила и осуде Србије и Русије, кључну улогу одиграла књига Кристофера Кларка "Месечари" из 2014. године, објављена управо на стогодишњицу избијања Великог рата.

„То је напросто без сумње намерно и свесно програмиран потез да се само у контексту извора користе они који погодују изношењу његове основне тезе, а то је да централне силе не сносе кривицу, а да су Србија и Русија биле те које су запалиле европско буре барута”, каже проф. Трифковић.

“Када реч о рату који је наметнут, као што је био рат 1914. године, ту су, грубо речено, два фактора. Један је идеализам људи и спремност на борбу и на жртву. Ту су, наравно, у средишту те приче млади људи, јер млади људи су добили рат 1918. године. А други фактор је држава. То је одговорност људи који воде државу да се постигну резултати. Тада је то био голи опстанак”, каже историчар проф. др Милош Ковић.

Биланс људских губитака у Великом рату измерен је милионима жртава које оплакујемо и данас. Али могу ли младе генерације да разумеју феномен жртве од 1.700.000 живота којима је Србија платила цену за слободу?

“Живимо у времену у коме је сваки разговор о жртви, о завету депласиран и потенцијално субверзиван. Млади људи су у много, ја бих рекао, критичнију ситуације него 1914. године. Зато што су извори информација огромни, бескрајни и они су просто бомбардовани различитим врстама, не само информација, него и вредности система”, сматра Ковић.

И на крају питање - можемо ли да поредимо прилике уочи Великог рата са данашњим савременим светом?

“Ова геополитичка ситуација, наравно уз све разлике, у неку руку и подсећа на 1914. Наравно, данас је улог неупоредиво већи него 1914. јер оно што би могло да нас чека уколико дође до Великог рата, бојим се да већина људи не схвата колико би то страшно могло да буде”, каже Ковић.

“Склоност људске природе да сопствено искуство, поготово ако је оно негативно, сматра јединственим и без преседана, такође постоји већ јако дуго. Ево рецимо, из преласка из првог на други миленијум у 11. веку такође је постојало очекивање краја света. Нешто слично смо имали на преласку из 20. у 21. век, али квалитативна разлика је само у томе што сада са технолошког становишта постоји и капацитет за степен уништења који је пре 200 или 300 или 500 година био незамислив”, каже Трифковић.