Мр ДОО - До 100

Извођач: Мр ДОО
Назив песме: До 100
Музика: Сања Илић, Mладен Лукић, Душан Ћирић
Текст: Леонтина Вукомановић

ДO СТО

Данас није неки диван дан,
немо гледам без боја стан
Само знам да један поглед твој,
вози ме од нула до сто

На на на на на....

Сијам као на рекламама,
јер на углу твојих усана
Свет ми се окреће
свашта нешто покреће,
једино бих певао
на на на на
Ти сад мене разбијаш,
оо капираш , love, love, love, love

На на на на

Мр. ДОО има двадесет пет година и живи у Београду. Музиком се бави од тинејџерских дана, а свој таленат усавршавао је пишући и компонујући ауторску музику. Сусрет са Младеном Лукићем, чланом групе „Сања Илић и Балканика" испоставиће се као судбински за његову даљу каријеру. Након што је чуо његов аутентичан вокал, Младен га препоручује Сањи Илићу који долази на идеју да баш Мр. Доо отпева песму коју је компоновао за овогодишњу Беовизију. Сви који су га чули кажу да његов глас осваја „на прву", а његова појава потпуно је другачија од свега на домаћој музичкој сцени. По свему ближи светским звездама него домаћим, Мр. Доо ће својом харизмом и посебним начином певања сигурно заинтересовати евровизијску јавност и публику уколико му се укаже прилика да представља нашу земљу на овогодишној Песми Евровизије. Искуство групе „Сања Илић и Балканика" са прошлогодишње Евровизије у Лисабону сигурно ће му помоћи у томе.

Александар Сања Илић рођен је у Београду. Паралелно са основном школом и гимназијом похађао је музичку школу „Јосип Славенски" у клавирској класи код професорке Ружице Миодраговић - Раденковић. Уписује студије Архитектуре и паралелно похађа часове композиције код професора Рајчића на „Музичкој Академији" у Београду. По завршетку студија Архитектуре уписује постдипломске студије на одсеку становање код проф. арх. Мате Бајлона. Музиком се бави од ране младости а први професионални корак је у 12. години када пише композицију „Униформе" и коју на Телевизији Београд изводи глумац и певач Драган Лаковић. Од Драгана Лаковића, те далеке 1963 године, добија бомбоњеру на поклон и то сматра својом првом наградом.

Са 16 година се пријављује на домаће такмичење за песму Евровизије и тако постаје најмлађи композитор учесник домаћег избора за песму Евровизије свих времена. Композицију „Песник мира", тада у Скопљу, певала је Лола Новаковић. Већ као студент оформио је музичку групу „Сан" са којом постиже своје прве успехе и као композитор и као инструменталиста. На свим југословенским фестивалима добија награде а 1982. са песмом „Хало, хало" побеђује на југословенском такмичењу за Песму Евровизије и са групом „Аске" одлази у Херогејт, Енглеска. Године 1984. композиција „Принцеза" коју су отпевали Дадо Топић и Слађана Милошевић постаје песма и хит године, касније хит деценије а пре неколико година је изабрана за најлепши југословенски дует 20. века. Паралелно са фестивалима ради музику за позоришне представе, филмове и телевизијске серијале. Његова музика је спој традиционалног и модерног.

Сањина група „Балканика" имала је концерте на свим континентима. На тај начин је на најлепши начин представио свету део културног наслеђа и музике Србије. Група „Балканика" гостовала је поред већине европских престоница и у Кини, Мексику, Пакистану, Индији, Јужној Кореји, Тунису, Канади, Америци. Најновији успех Балканике је победа на Беовизији 2018. године и одлазак са песмом „Нова Деца" на Евросонг у Лисабону где је остављен изузетно добар утисак и заслужен наступ у финалу.

Леонтина је музиком почела да се бави у средњој школи 1986. године, тада је објавила своје прве песме. Била је композитор и текстописац на изборима за Песму Евровизије 1991. и 1992. године, а као вокални солиста освајила је награде за интерпретацију на фестивалима „Месам" и „Београдско пролеће" 1992. године својим композицијама. Године 1992. је почела да наступа у телевизијским емисијама и ради музику за децу. Као аутор 1993. први пут побеђује на фестивалу у Будви са песмом „Порок" коју је певао Филип Змахер, а као интерпретатор осваја треће место на истом фестивалу песмом „Нећу само тебе да волим".

На фестивалу у Будви 1994. године осваја награду за најбољи дует а 1995. на „Сунчаним скалама" другу награду жирија. Свој први кантауторски албум „Немири" објавила је 1996. године и победила на фестивалу „Сунчане скале" у Херцег Новом са песмом „Једна од сто". За интерпретацију године добила је „Оскар популарности", „Принчеву награду" и „Мелко". Године 1997. и 1998. је освајила највеће награде за интерпретацију године и победила на фестивалу у Будви 1998, као аутор и извођач песме „Далеко".

Леонтина је освајила награду за најбољу женску интерпретацију на додели годишњих „Принчевих награда" у Херцег Новом 2002. године. Као текстописац на Беовизији осваја прво место са песмом „Чија си" коју изводи Тоше Проески 2003. године. Песма је освајила неколико награда као хит године. Велики успех постиже 2004. новим синглом за Жељка Јоксимовића „Леђа о леђа" и песмом „Лане моје" којом је освојио друго место на Евровизији. Вукомановићева је освојила награду „Београдски победник" за најбољег аутора 2006. године.