Интервју: Свен Стојановић

Шведски режисер Свен Стојановић који ће режирати телевизијске преносе „Песме Евровизије' у Београду, већ увелико уз тим РТС-а и све већи број сарадника ради на припреми тог музичког спектакла.

Завладало је велико интересовање различитих медија у Србији за човека који је узео учешће у реализацији овогодишње „ Песме Евровизије". Наиме, пажњу медија привукао је посебно податак из његове биографије о српско-хрватском пореклу.

Свен Стојановић у интервјуу за сајт Eurovisionserbia.tv открива детаље о предстојећем такмичењу које ће бити одржано у Београду од 20. до 24. маја.

 

Како је дошло до сарадње са РТС-ом?

Још од прошлогодишње победе људи из РТС-а су знали да ће Београд бити град домаћин такмичења «Песма Евровизије» следеће године. Челни људи из РТС-а су тражили кључне људе за реализацију. Помислили су да могу бити заинтересован за тај посао с обзиром да сам био редитељ тог такмичења већ три пута. Интересовање за «Песму Евровизије» сваке године је све веће, па је за мене изазов да обављам тај посао.

У чему се огледају специфичности и сложености реализације преноса такмичења „Песма Евровизије"?

То је добро питање. Увек скоро све зависи од сцене. Колико ће то модерно изгледати, да ли да се базирамо на визуелним елементима или да гледамо у будућност...Све то не можемо знати док не видимо сцену. На сву срећу, ове године имамо модерну сцену која ће бити пуна видео и визуелних ефеката који ће представити „сливање Саве у Дунав". Занимљиво је видети како се модерна технологија укршта са ушћем у центру Београда. Оно што је ново за Србију, али не и за Евровизију, јесте примена високе технологије која овде у тв преносима није коришћена. Такође, по први пут имамо 43 земље учеснице, као и два полуфинала.

Како теку припреме за овогодишње такмичење?

Технички услови у Београдској арени су одлични. Иначе користимо најсавременију технологију која се тренутно налази на тржишту за пренос програма. Сарађујемо са компанијом ХТР која је један од лидера када је реч о опреми за пренос. Тренутно радим на постављању камера у Арени. Морам да нађем места за све камере и то ће бити завршено до краја недеље. Оно што чекам су одобрења пре свега за буџет, затим за постављање висећих камера. Циљ је да што пре завршимо са техничким делом посла да бисмо могли да се сконцентришемо на песме. Када је реч о песмама, морам да ускладим жеље свих 43 делегација. Занимљиво је да су извођачи сваке године све захтевнији. Гледају само свој наступ. Редитељ, ако слепо прати све те захтеве, нема потребу да ишта ради. Његова функција се губи. Циљ такмичења „ Песма Евровизије" јесте да све буде усклађено, а не да свако иде на своју страну. Као редитељ имам комплетну слику, јер желим да сви буду срећни. Будући да је реч о такмичењу, постоје правила која се морају поштовати. Зато је важно да обезбедимо свима исти третман и једнаке шансе за победу.

На који начин се према Вашим сазнањима „ Песма Евровизије" развијала у технолошком и креативном смислу од својих почетака?

То је тешко одредити, али оно што је битно истаћи јесте да је Евровизија увек ишла испред осталих када је пренос у питању, коришћење технологије... Ако се осврнемо на почетке евровизијског спектакла много се тога променило од тада. Довољно је да поменем црно-белу слику, спор пренос, три-четири песме да бисмо схватили какве су промене учињене од тада. Чак и у последњих десет година има великих промена. Мислим да је управо 1998. година прекретница за такмичење „ Песма Евровизије". Све до тада смо имали лошију технологију, спорије преносе, веома конвенционалне наступе. Сада све иде много брже!

Будући да Ваше везе са Србијом нису само пословне природе, да ли ће „Песма Евровизије" у Београду за Вас, ипак представљати посебно искуство?

Ово за мене није само сјајан посао. Радити за Евровизију и правити тако велики спектакл није мала ствар. Али, то што се овогодишње такмичење „ Песма Евровизије" дешава баш у Београду мени је посебно драго. Моји корени су одавде. Иако сам често долазио у бившу Југославију, морам признати да сам у Београду био последњи пут пре 25 година. Да, то је било заиста јако давно и нисам био велик као што сам сада. [смех]. Леп је осећај вратити се и радити посао који волите тамо где се осећате пријатно. Овде су људи веома љубазни и спремни да помогну. Иако знам доста о Србији и лично и преко људи са овог подручја који су сада у Шведској, признајем да нисам очекивао да ћу овде затећи толико топлих и љубазних људи.

Колико ће људи учествовати у реализацији музичког спектакла и на који ћете начин мотивисати свој тим?

То ће бити заиста тешко, али оно у чему сам заиста добар јесте да увек пронађем начин на мотивишем људе који раде са мном. Свом тиму нећу наређивати, али свако зна који задатак треба успешно да обави. Мој циљ је да им помогнем да се осећају пријатно док обављају своја задужења. Надам се да ћу такву атмосферу створити и у мају. Јасно је свима да је такмичење „ Песма Евровизије" јако захтеван пројекат у који је укључено много људи. Важно је да сви међусобно сарађујемо. Тренутно, мој тим чини стотинак људи: око 25 камермана, око 15 људи који се баве обрадом звука, 30-так за расвету, итд.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 06. мај 2024.
15° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара