О деци и за децу

Књига „Дечји бисери" је настала на основу микроистраживања које је, као професор педагогије и матерњег језика у Бечу, ауторка организовала постављајући ученицима низ питања из личне сфере, школске и друштвене стварности, на која су они давали своје искрене и спонтане одговоре.

Спектар питања је зналачки примерен дечјем бићу. Теме које су обрађене у књизи су: „Моји родитељи", „Баба и деда", „Школа", „Шта ћу бити кад порастем,", „Како проводим слободно време", „Распуст", „Мој хоби" „Моје жеље", „Моји снови", „Најсрећнији дан у животу", „Најтужнији дан у мом животу", „Ја и моји проблеми", „Најбољи друг, Најбоља другарица", „Мој комшилук", „Љубав", „Свађа", „Рат", „Хумор", „Временске прилике", „Медији".

Рецензент проф. др Драго Т. Пантић о књизи каже да су „Дечји бисери" својеврстан програм за подршку деци да буду срећна, полетна, слободна, и да брже усвајају сниване циљеве.

У Предговору књиге, ауторка истиче да је њена намера да омогући међувршњачко упознавање, да родитељи и други читаоци, који се баве развојем и васпитањем деце упознају свет детињства представљен њиховим срцем и умовањем.

"Један од честих проблема у васпитно-образовном раду је недовољно познавање дечје личности и њихових комуникација у свом окружењу и уопште. Књига има и мотивациону димензију, јер може да подстиче читаоце, мале и одрасле, да своје односе према породици, школи и друштву осветљава и оплемењује", каже Светлана Матић.

Промоција књиге "Дечји бисери" одржаће се 1.септембра у Министарству вера и дијаспоре Републике Србије.

Светлана Матић је написала и буквар за који се нада да ће бити главни уџбеник за учење српског језика у дијаспори.

У аустријским школама се ради из само два уџбеника одобрена од Министарства просвете Аустрије, а нови буквар Светлане Матић „Наш језик" би требало да олакша рад наставника матерњег језика у Аустрији. То је био мотив да Светлана Матић напише овај приручник за матерњи језик за почетно цртање и писање, као и додатну вежбанку.

"Идеја је да овај уџбеник одобре аустријске просветне власти, јер наше нису надлежне, а било би добро када би га и наше Министарство просвете одобрило за коришћење у другим државама широм Европе у којима постоје школе на српском језику", објашњава професорка Матић, и додаје да је јако задовољна јер у Бечу, где је изашао први српски буквар Вука Караџића још далеке 1827. године, ускоро излази и њен приручник-буквар намењен нашој деци у Аустрији и другим земљама где деца уче српски језик.

"Увек говорим да у кући треба причати матерњим језиком, не само због богатства речника, већ и да деца не изгубе везу с матицом јер се наш идентитет одражава кроз језик", поручује Светлана, која ради и као саветник при Саветодавном центру града Беча, који је намењен породицама страног порекла.

Она каже да је њен рад само део онога што би требало да раде читави тимови Министарстава просвете и дијаспоре.

"Аустрија је једна од земаља која има најбројнију српску популацију, са вишегодишњом слојевитошћу и невероватно је да се у тако бројном српском живљу, у држави која је историјски и културно веома значајна за српски народ, српски језик налази у зони заборава и отписаности од стране матице. У Аустрији нема ниједне институције или органа из Србије који има задатак да се брине о културном, историјском и педагошком наслеђу српског народа. У свему томе Министарство образовања Аустрије је показало велико разумевање за ову, од матице скоро заборављену децу, омладину и одрасле", оценила је она.