Округли сто о реституцији

Учесници округлог стола посвећеног Нацрту закона о реституцији, који је организовала Новинска агенција Танјуг, различито гледају на ефекте понуђених законских решења о враћању имовине која је одузета пре више од пола века у процесу национализације и аграрне реформе.

Представници Владе Србије тврде да ће понуђена решења, која су на јавној расправи и могу се дорађивати, омогућити успешну и правичну реституцију, док део стручне јавности сматра да она неће у потпуности исправити историјску неправду.

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије истакао је да ће Србија поступак враћања одузете имовине и обештећења грађана спровести тако да буде успешан и правичан, што је могуће само ако је усклађен са другим својинским правима и са реално расположивим имовинским и финансијским средствима Србије.

Ђелић је подсетио да је за враћање одузете имовине предвиђено две милијарде евра, плус имовина која ће бити враћена у натури, што, напоменуо је, превазилази оно што је урађено процесом приватизације од 2001. године до данас.

Божидар Ђелић је најавио да ће Дирекција за реституцију, због великог обима посла, прерасти у агенцију за реституцију.

"Реституција је већи посао од приватизације, а предвиђени новчани део од две милијарде евра превазилази суму за враћање старе девизне штедње", рекао је Ђелић.

Ђелић је поновио да су основни принципи Нацрта закона о враћању одузете имовине и обештећењу, исправљање неправде која је нанета после Другог светског рата и да се у натури врати све што је могуће.

Како је рекао, изузеци су предвиђени у случајевима кад би враћање имовине у натури кршило стечена права нових власника и кад је имовина неопходна за функционисање државе.

У досадашњем току јавне расправе, која ће трајати до 2. септембра, према речима Ђелића, стари власници и други учесници су дали корисне примедбе, али је видљиво да нема сагласности да ли треба увести и заменску реституцију (супституцију), коју нацрт није предвидео.

"Тај начин враћања смо сагледали, али смо видели да у земљама где је била предвиђена, супституција није дала резултате", рекао је он, истучући да та врста реституције може само изазвати проблеме и да отвара простор за корупцију.

Ђелић је рекао да је код градског грађевинског земљишта предвиђено да стари власници имају предност да остваре своја права. "У случају да је национализована њива постала градско грађевинско земљиште биће враћена", рекао је потпредседник Владе Србије.

Златко Стефановић, професор Правног факултета Универзитета "Унион" сматра да Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу има исправно постављене принципе, али да је многе одредбе потребно детаљније утврдити како би био реално спроводив.

Минимални обим натуралне реституције

Бошко Мијатовић, директор у Центру за либерално-демократске студије је изјавио да је Нацртом предвиђен минималан обим натуралне реституције, јер су највредније и најважније некретнине већ приватизоване и неће моћи да се врате.

Он сумња да ће закон испунити захтев да се њиме исправи историјска неправда, посебно зато што је и обим финансијског обештећења од два милиона евра, који се предвиђа, по њему, минималан.

Суму од 200 милијарди динара (два милиона евра) захтевао је ММФ, одговорио је Ђелић и додао да би било штетно да Србија остави отворен простор за обавезе којима се не зна финансијски обим.

Учесници округлог стола се нису сложили ни око тога да ли држава уопште поседује имовину која може бити предмет реституције, па су тако Мијатовићеву опаску да је држава све распродала и да не поседује такву имовину одбацили и представници државе и Миле Антић, председник Мреже за реституцију.

Антић је рекао да није све нестало у приватизацији, али се сложио да се не зна шта држава поседује. Он је додао да није споран попис имовине коју бивши власници потражују, већ попис државне имовине, на коме ће Мрежа за реституцију инсистирати, додао је, како не би дошло до злоупотреба.

"Највећи број грађана потражује малу имовину, попут пољопривредног земљишта од неколико хектара. Они нису у потпуности заштићени и циљ закона би морао да буде да се пре свега таквим људима врати оно што је њихово ако постоји", рекао је Антић.

Према његовим речима, уколико њихова имовина више не постоји, решење за реституцију може да буде у ономе што представља државну имовину.

Антић је казао да свако од тих људи у 99 одсто случајева може "прстом да покаже на оно што им је одузето".

Ђелић је навео да у закону о реституцији "не сме и неће бити мистерија", те да ће се после доношења тог закона и Закона о јавној својини знати колико имовине има и ко њом располаже.

Имовина неопходна држави неће бити враћена 

Горан Радосављевић, председник Радне групе за израду закона о реституцији, прецизирао је да ће законом бити прописана обавеза враћања одузете имовине, као и да ће се свима који узурпирају или имају намеру да узурпирају земљиште то забранити.

Он је нагласио да ће сва имовина у власништву државе на било ком нивоу бити враћена старим власницима, осим у случајевима када је та имовина неопходна за функционисање државе.

Имовина која је приватизована и која сада има нове власнике, не може да буде враћена у натури, истакао је он, напомињући да ће у случају раскинутих приватизација, којих има доста код пољопривредно - индустријских комбината у Војводини, а свуда где је та имовина поново у државном власништву, она бити враћена старим власницима.

Када је у питању пољопривредно земљиште, он је навео да је за државу релевантна евиденција Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, која каже да у Србији постоји близу 400.000 хектара таквог земљишта, које ће апсолутно бити предмет реституције, осим у случајевима који су изузети законом.

Радосављевић је казао да ће још неке сугестије које су се чуле у досадашњој јавној расправи бити прихваћене. Реч је, између осталог, о могућности да држава у некој мери апсорбује утрошак пријављивања за повраћај имовине и издатке за административне трошкове, као и у вези с институцијом која треба да се бави реституцијом, попут примедбе да она треба одмах да почне са радом.

Горан Николић, економиста Центра за нову политику рекао је да две милијарде евра, које је закон наменио обештећењу власника, чини око пет одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије, за колико би по том основу био повећан јавни дуг те да је то подношљиво.

Подсетивши да је обештећење предвиђено у форми државних обвезница са роком исплате до 20 година, он је истакао да ће трошак бити 0,25 одсто БДП-а у почетним годинама, што је значајно мање оптерећење од садашњег за стару девизну штедњу.