Просвјетина култура сећања је део европских вредности

Кроз програм присутне је водила проф. Светлана Матић, секретар Друштва, подсећајући да је СПКД Просвјета у оквиру свог пројекта Култура сећања - Резолуција о Јасеновцу у сарадњи са Спомен подручјем Доња Градина, презентовало пре две године у Бечу изложбу Економија јасеновачког логора, ауторке Тање Тулековић.

У самом центру Беча, на Шварценбергплацу, одржан је Јавни час историје, јавља Просвјета.

"Просвјетина култура сећања је део европских вредности", истакла је Матићева. У програму је, осим ауторке, учешће узео и Младен Филиповић, директор Представништва Републике Српске у Бечу и захвалио Просвјети што негује културу сећања и преноси је младим генерацијама. Отац Ненад Михајловић, старешина Храма Светог Саве у Бечу је истакао да се Просвјета након реновирања цркве, поново вратила својој кући и да му је жеља да Епархијски центар у Бечу буде кућа и дом свих нас.

Тања Тулековић је у свом исцрпном представљању подвукла да је издавач ове књиге Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина на чијем је она челу, а да су рецензију за књигу написали мр Жељко Вујадиновић и мр Драган Давидовић.

На почетку књиге, уместо предговора Добрила Кукољ, председник Градског удружења бивших логораша Другог светског рата и њихових потомака, која је у време покоља имала десет година, сведочи:

„"На православни Божић 1942. године усташе су организовано, из правца из Јасеновца и Дубице, почели хватати и убијати све становништво које су затекли и које није могло побећи, од села Доња Градина, па до села Драксенић. Убијани су клањем, одсијецањем глава, сјечењем, силовани су и живи спаљивани у кућама. Крвави „пир" над невиним жртвама, дјецом, женама , дјевојкама и мушкарцима, завршио се у драксенићкој цркви. На најмоструозније начин... Моја је жеља да више никада и нигдје не буде рата, да се то зло никада не поновии да људи живе слободно једни поред других. Они који то не желе, нека се казне немилосрдном казном."

„Књига обилује архивском грађом и релевантном литературом, а по мишљењу рецензената, садржи чињеничну поузданост и научну објективност. У њој су садржане четири мисаоне целине. Осим сећања преживелих на овај стравичан догађај, налази се и попис жртава села Драксенић. Захваљујем се Просвјети што је омогућила да представим књигу и овде у Бечу", подвукла је Тања Тулековић у свом врло емотивном обраћању бечкој публици.

Након официјелног дела, развила се дискусија о потреби културе сећања на немиле догађаје из прошлости, које морамо ради помирења и заједничког суживота да опростимо, али не смемо да их заборавимо. Свако место страдања нашег народа треба да има једну књигу попут ове. Закључено је да треба наставити истраживања и организовати што више трибина на ову тему, јер ће то бити основ за помирење и демократизацију простора на коме живе Срби.

Промоцији су присуствовали, између осталих, Слободан Танасиловић, испред амбасаде БИХ, др Зорица Мијалковић, Весна Клингер, председник ИУ Фокус, бројни бечко-српски интелектуалци, писци, активисти и чланови Просвјете и други.