Српски језик и књижевност у Мађарској међу темама научног симпозијума у Новом Саду

На Деветом међународном интердисциплинарном симпозијуму Сусрет култура, који се у Новом Саду одржава сваке друге године, окупило се више од 80 научних истраживача из Србије и других земаља. Рад конференције био је подељен у неколико секција, а будимпештански Универзитет Етвеш Лоранд су, на позив домаћина, представљали професори Смера за српски језик и књижевност др Александар Урком и др Драган Јаковљевић.

Испитивање културно-идентитетских обележја у Српско-мађарском речнику Мирјане Бурзан и Агнеш Кацибе, назив је научног рада који је изложио др Александар Урком, шеф Смера за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета ЕЛТЕ из Будимпеште. Аутор се у свом излагању осврнуо на значајну прошлост српско-мађарске лексикографије, која своје почетке бележи крајем 19. века. Објављивањем речника који је био предмет овог истраживања, извршено је својеврсно освежавање лексичког фонда два језика, јер је последњи „најобимнији српскохрватско-мађарски речник (његов последњи, трећи том) објављен још давне 1975. године у Новом Саду". Др Александар Урком је у овом раду желео да изврши својеврсну критичку анализу садржаја и структуре речника, наводећи карактеристичне потешкоће у састављају двојезичних речника. Такође, настојао је да добије и одговор на питање да ли су уредници речника успели да унесу освежење и модернизацију и у преношење културно-идентитетских обележја два језика. Аутор је то илустровао кроз анализу фразеологизама, којих је упадљиво мало у речнику.

Његов колега са Филозофског факултета у Будимпешти др Драган Јаковљевић, учесницима симпозијума у Новом Саду представио је свој научни рад Kултуролошко-идентитетске рефлексије у делима савремених српских писаца у Мађарској и Румунији.

Он је истакао да се у Мађарској и Румунији, у којима Срби вековима живе као аутохтоне националне заједнице, кроз стваралаштво неколицине аутора јасно уочава постојање савремене српске књижевности, чији сегменти су овога пута били предмет његовог истраживања. Приступио му је са циљем добијања целовите слике о карактеру, врстама и учесталости културолошко-идентитетских рефлексија у књижевном стваралаштву Петра Милошевића, писца из Мађарске и Љубинке Перинац-Станков, списатељице из Румуније. Упркос жанровским разликама, ово двоје аутора повезује припадање средњој генерацији писаца који стварају на српском језику у двема земљама нашег региона, посвећеност савременој тематици и друштвена активност у мањинским заједницама у земљама у којима живе, рекао је др Јаковљевић и додао да можда најупечатљивија културолошко-идентитетска раскршћа, када је реч о стваралаштву Петра Милошевића, можемо уочити у његовом роману "Лондон, Помаз", најпре објављеном на српском, а потом и на мађарском језику.
Поводом Дана Филозофског факултета, истога дана одржана је пригодна свечаност, којом је ова најстарија високошколска институција у Војводини обележила свој 62. рођендан. Још много година у којима ће, као и у досадашњем раду, квалитетом оплемењивати друштво, пожелео је студентима и запосленима покрајински секретар за високо образовање и научно-истраживачку делатност, професор др Зоран Милошевић.

"Живимо у времену пуном неизвесности, у којем доминирају техничке и технолошке науке и често заборављамо ону другу, људску димензију, која је смисао нашег битисања. Филозофски факултет је, као сведок нашег постојања од самог почетка, ту да нас врати у те нормалне токове и да нам на многим пољима да смернице за будућност", рекао је ректор Универзитета у Новом Саду професор др Душан Николић.

Подсећајући на то да Филозофски факултет више од шест деценија успешно шири знање и промовише изврсност на пољу друштвено-хуманистичких наука и да се данас на њему, на сва три нивоа академских студија, у складу са највишим европским стандардима у високом образовању, реализује 49 акредитованих студијских програма, декан Филозофског факултета професор др Ивана Живанчевић Секеруш најавила је од следеће наставне године и нов интердисциплинарни програм- социјални рад и на основним и на мастер студијама, уведен на захтев друштвене заједнице.

Филозофски факултет је своју 62. годишњицу дочекао са 17 одсека и 17 центара, великом и драгоценом библиотеком, са око 5.500 студената, 308 наставника и 85 чланова ненаставног особља, док је дипломе на основним, магистарским/мастер и докторским студијама од оснивања до данас стекло скоро 22.000 студената.

На свечаности су уручене награде најбољим студентима основних и мастер студија, а у име награђених захвалио се најбољи млади истраживач на Филозофском факултету Стефан Пајовић.

После свечаности отворена је изложба уметничких дела која чине Збирку Филозофског факултета, оформљену захваљујући средствима добијеним на Конкурсу за финансирање уметничких дела из области визуелних уметности Министарства културе и информисања Републике Србије, која ће од сада красити његове ходнике.

Поводом свог дана, Факултет је  организовао и изложбу књига под називом Нит која нас повезује - дародавцима у част. Промовисани су зборник у част Љиљане Суботић Теме језикословне у србистици кроз дијахронију и синхронију, енглески превод језик драме Драгутина Илића После милион година и 150. број часописа Култура.