"Краљу проналазача" спомен обележје у Санкт Петербургу

Огњеслав Костовић, руски Србин, како су га звали у Русији, рођен је 1851. у Аустрији, у Пешти је завршио основну школу и гимназију, живео и стварао у Санкт Петербургу.

Овај Србин племићког порекла био је и капетан руске војске.

Најинтересантнији пројекат који је конструисао је чамац риба, чија је посада под водом могла да проведе 20 сати, што је заправо била претеча подморнице.

Како је његовом изуму недостајао јак мотор који би покретао чамац, Костовић је испитивао и побољшавао моторе који су у то време постојали. Тако је конструисао осмоцилиндрични мотор од 80 коњских снага, и то у време када је Дајмлеров имао само 1,5 коњску снагу.

Једном приликом присуствовао је предавању руског хемичара Дмитрија Мендељејева, на тему пројектовања стратосферског балона са херметички затвореном кабином и дирижабла са балоном испуњеним компресованим ваздухом.

То је фасцинирало Костовића и инспирисало да почне да се бави летачким пројектима. Врло брзо, 1879. Огњеслав Костовић конструисао је ваздушни брод (дирижабл) две деценије пре Цепелина. Изум је био дугачак 60, а пречника 12 метара и имао је чврст основни скелет. Када је дирижабл био скоро готов, понестало је новца, па се Костовић обратио Министарству војске Русије, које, нажалост, није препознало визију српског научника.

Ипак, Фердинад Цепелин ће касније остварити његову замисао и на више места написати да је Огњеслав Костовић проналазач првог ваздушног брода.

Тражећи за изградњу дирижабла нов материјал, Огњеслав је измислио „арборит", први вештачки, синтетички материјал. Од овог материјала је, у својој радионици у Петровграду, израђивао кофере, чамце, понтонске мостове.

Костовић је 1911. конструисао летећи чамац, први хидроавион на свету. Усавршио је аеронаутички телеграф, имао идеју о ваздушном торпеду и уређају за извлачење потонулих бродова.

Био је ожењен, отац три ћерке, славио је славу Св. Николу, на којој је његов стални гост био већ прослављени Мендељејев, са којим је остао пријатељ до смрти.

"Инспирисала ме је ова прича и подаци које сам нашао у руској научној литератури", каже Лука Радојевић, млади срспки академски вајар, који је покренуо иницијативу за израду спомен обележја овом великану српске науке.

„Рељеф са ликом Огњеслава Костовића већ сам завршио и биће постављен у Санкт Петербургу, ове године, у част стогодишњице од смрти овог српског научника", каже Радојевић за Програм за дијаспору РТС-а.