Ликовна дела Милана Ђурића у Српском културном центру у Пули

Према речима др Ксеније Голуб историчара уметности и ликовног критичара, уметност Милана Ђурића карактерише нека врста надреалног хуманизма или обрнуто - хуманог надреализма. Он описује дубока људска осећања у фројдовском систему симбола. Међу сталним мотивима у личној митологији Милана Ђурића, главну улогу имају супротности универзалне културе: мушко-женско, човек-животиња, човек-машина, живо-мртво, дивље-питомо, борба-мир, друштвено и лично. Типично надреалистички моменат у уметности Милана Ђурића је да се појмови који су елементарно супротни, у његовом свету слободно мењају и могу да се преобразе, јавља за Програм за дијаспору Драган Јаковљевић.

Његову уметничку машту покреће стална трансформација ствари. Тај закон промене света од почетака па до сада, то стално струјање и прожимање је снага која покреће свет, креативност из које се рађа енергија стварања. То ствара јединство мушкарца и жене, живота и смрти, природе и цивилизације, односно мири ове појмове који на први поглед делују неспојиви.

Због тога Милана Ђурића занима све сто се креће, што је у покрету и што има везе са кретањем.
Његови стални мотиви су, према виђењу Ксеније Голуб, машине, превозна средства, сат, точак, пут и, наравно, изнад свега човек који се не представља случајно преко својих удова.

Приликом представе људског бића, осим удова он радо наглашава на пример уста, зубе и језик, који су наши глави инструменти комуникације. У циљу динамике, често се служи репетицијом, чији су најједноставнији облик пруге. Важна тема његове уметности је време, односно прошлост. Једна од манифестација тога је алузија на прошлост српске заједнице у Мађарској.

То су првенствено мотиви који нас упућују на сеобе, барокне цркве, народну музику. Насупрот колективном времену, у неким моментима се појављује и лично време, лична прошлост. Један од типичних елемената композиције Милана Ђурића је и текст уткан у композицију, који води порекло још из француске авангарде.

Натписи уводе једну нову димензију у дати ликовни систем. У случају Ђурића, они представљају лично искуство, искрену и збуњујуће блиску дефиницију осећања. Те изјаве, мимо своје поетичности, својом непосредношћу и дужином, заједно са другим елементима ликовности указују на утицај стрипова, односно поп културе.

Сумирајући своје утиске, др Ксенија Голуб истиче да Ђурићеву стваралачку пажњу занимају: место, постојање, и моћ опстанка човека, у стално променљивом свету који га окружује. Ово је најсажетије и најбоље успео да прикаже у свом делу под насловом Породица, која је нека врста иконичког приказа интиме. Универзалну снагу овом делу даје хуманост Ђурићеве уметности, која је успела да се уздигне изнад надреализма, каже ова критичарка.

Иако је Српски културни центар у Пули отворен тек пре две године, у присуству високих функционера Србије и Хрватске, он је за ово кратко време остварио завидне резултате. Мала, али веома уиграна екипа на челу са Миланом Рашулом, директором ове институције, редовно организује изложбе, књижевне вечери, креативне радионице, а током школске године и часове православне веронауке које држи отац Горан Петровић, парох пулско-перојски. Према речима господина Рашуле, Српски културни центар тежи да што више буде интегрисан у сва културна дешавања у Пули, у чему и успева, а о томе говоре и чињенице да је остварена сарадња са Филмским фестивалом у Пули, као и Сајмом књига у Истри, који су међу најзначајнијим културним дешавањима у Хрватској.

Такође, веома је битно повезивање и остваривање сарадње са српским културним центрима у Србији и земљама региона и дијаспори, као што је сарадња са Српским културним центром у Будимпешти, Старој Пазови и Горњем Милановцу. Оваква сарадња пружа могућност међусобне размене културних програма и идеја у трима земљама.