Филантропија нема границе - порука са панел дискусије

На четвртом панелу "Филантропија нема границе" учесници су се бавили, између осталог, и медијско повезивање умрежавање дародаваца, како у матици тако и у дијаспори, а у жижи дискусије била је Фондација Ана и Владе Дивац.

Где су границе филантропије?

"Оне не постоје...границе постоје само да их пређемо и да видимо шта је са друге стране, како да будемо бољи у свакој сфери живота, тако и филантропији, што значи повезивање људи који имају заједнички циљ, а то је добробит не само своје заједнице...јер помажући својој заједници, помажеш читавом свету. Било би много лепо када би се неке гледаније емисије бавиле примерима и причама о давању људи из дијаспоре", каже Ана Дивац.

А да ли су задовољни пређеним путем, до сада?

"Презадовољни смо, јер мисија, коју смо имали када смо почињали пре 14 година у Србији, је била да окупимо људе око истих вредности и помогнемо људима који су угрожени. И после 14 година можемо да будемо презадовољни резултатима које смо постигли.

Свим срцем сам захвалан нашој дијаспори, јер су они у ствари стуб Фондације. Ми смо хуманитарним радом почели да се бавимо још деведесетих година, а они су били инспирација и мотив да се удружимо и заједно помогнемо људима на нашим просторима, поготово 90-тих година када смо живели у једном лудом времену. И данас су ти људи укључени на разне начине, тако да се ова фондација зове Ана и Владе Дивац, али у ствари је то фондација свих људи добре воље", каже Владе Дивац.

У панел дискусију, видео везом, укључио се и амбасадор САД Ентони Годфри и Марко Ђурић, амбасадор Србије у Вашингтону, који су се надовезали на медијско истраживање фондације USAID, која је, нпр. установила да је до сада донацијама прикупљено нешто преко 19 милиона евра, од чега 7 посто у дијаспори.

Порука ове панел дискусије је да би доброчинство и задужбинарство у Србији, у 18, 19. и 20. веку могло и морало да буде узор и данашњим филантропима како у матици тако и у дијаспори, која је синоним за давање и помагање.