Шта све крије Архив Епархије будимске

Архив Епархије будимске у Сентандреји један је од најзначајнијих архива српског народа изван матице. Стручњаци из Архива Србије годинама помажу сређивању и заштити богате архивске грађе у овој важној установи, не само за Србе у у Мађарској, већ и за свеукупну српску културу.

Архив Епархије будимске у Сентандреји чува значајну архивску грађу српског порекла која говори о животу Срба 18,19. и 20. века на простору данашње Мађарске.

Стручњаци из Архива Србије од 1984. године, континуирано долазе у ову установу културе, како би прикупили, сместили, заштитили и средили архивску грађу Епархије будимске.

"Архив Србије је обезбедио и архивске кутије деведесетих година, тако да данас у Архиву има преко 2000 архивских кутија у којима је смештена сва архивска грађа. Увидом у ту архивску грађу, ми смо дошли до одређених фондова које смо формирали и направили водич, информативно средство, које се такође ради у Архиву Србије, где су пописани сви фондови и кратак садржај сваког фонда, пре свега, то су административни фондови конзисторија, фонд епископа Диецезана, епархијска скупштина и протопрозвитерати мохачки будимски и сегединско намесништво", каже Вера Филиповић, архивски саветник Државног архива Србије.

Архив располаже са веома значајним фондовима и интересантним документима, попут разних Грамата епископа, диплома, разних школских израза са евиденцијом броја ђака, пописом становништва у појединим црквеним општинама, а интересантно је видети и први број листа "Јавор" из 1904. године писан руком.

Ништа мање није ни интересантан ни оригинални тестамент Јоакима Вујића, оца српског театра, рођеног на овим просторима у Баји, 1772. године.

"Ту су Задужбине Ангелијанум, Текелијанум и Боздина заклада као и лични фондови владика, Арсенија Стојковића, Георгија Зупковића и владике Данила. Од неке грађе коју смо ми овде нашли успели смо да формирамо одређени број збирки. Најзначајнија збирка је, а која је постојала и пре него што смо ми дошли, збирка Матичних књига. Она је дигитализована још 2011. године и доступна је истраживачима. То је један од највреднијих фондова овог архива", истиче Вера Филиповић.

Према речима наше саговорнице цео пројекат у Архиву Епархије будимске финансирају Министарство Републике Србије и мађарска Влада, а ускоро се очекује и поставка компакт полица што ће умногоме олакшати рад архива.