Будућност телевизије и дигитализација

Он је изјавио да се у Србији доста каснило са дигитализацијом, није постојала потражња за DVB-T2 уређајима на тржишту, а самим тим дистрибутери и произвођачи нису били превише заинтересовани да продају телевизоре и сет-топ-боксове у DVB-T2 стандарду.

"Данас када је пуштена у рад проширена Иницијална мрежа, односно када 75 одсто популације може да прима дигитални сигнал очекује се да ће порасти интересовање компанија да пласирају своје DVB-T2 уређаје на наше тржиште", рекао је Лазаревић.

Он је додао да је процес дигитализације одлична прилика да се доведе у ред тржиште медија, као и да се нашим грађанима понуде квалитетнији и бољи програми и више опција.

"Следећа година биће посвећена промоцији дигитализације, како би се више приближила грађанима, а све у циљу што безболнијег преласка на дигитално емитовање", казао је Лазаревић.

Он је истакао да постоји план да се помогне социјално угроженим категоријама становништва.

"Тренутно постоје три модела помоћи у зависности од тога колико ће бити новца у буџету. Ми ћемо на тај начин помоћи социјално угроженом становништву", рекао је Лазаревић.

Др Татјана Ћитић, одговорни уредник РТС Дигитал и РТС САТ, изјавила је да је Радио-телевизија Србије за пет година колико се дигитално емитује програм културе и уметности, настојала да обавештава гледаоце, шта је то, где може да се види, шта им је потребно од опреме, мада у некој већој мери није ни могло да се прича о томе јер је то донекле била апстракција за све оне који знају да смо прешли на други сигнал, а да на тржишту није било опреме за пријем.

"Суштина преласка на дигитално емитовање телевизијског програма и цела та финансијска политика и опстанак на тржишту заправо јесте шта ће телевизије понудити.", рекла је Татјана Ћитић и додала да дигитализација омогућава да се кроз дигитални пакет програма дају и неке додатне информације које ће бити интересантне онима који прате програм који се емитује.

"Постоји бојазан да ће и по преласку на дигитално емитовање телевизијског програма и када буду постојале нове могућности и даље бити оних који ће програме гледати аналогно", рекла је др Татјана Ћитић.

Она је додала да је обавеза Јавног сервиса промоција дигитализације.

"Ми чекамо сваки добар сигнал и вест, да не креирамо ми вести о дигитализацији, него чекамо да се направи корак даље и да обавештавамо о томе", рекла је Татјана Ћитић.

Проф. др Станко Црнобрња је рекао да је са становишта гледаоца потребно отклонити страх од дигитализације, јер они дигитализацијом добијају шансу да се укључе у технолошку револуцију која за њих значи квалитенију слику, квалитетнији тон и оно што је најважније - много већу понуду програма и интерактивност.

"Дигитализација доноси сегментацију, односно понуду која је селективна и профилисана. Публика тражи оно што жели. На овај начин може лакше да нађе и да се укључи у програм тако што може да комуницира са емитером." рекао је Црнобрња.

Он је на крају закључио да ће нам дигитализација омогућити да било који производ у било које време на било ком месту видимо на било којој платформи.

Емисију можете погледати на линку.