Како до већег броја трансплантација?

Док држава у потпуности не стане иза програма трансплантације, тешко да ћемо успети, поручују стручњаци. Обезбеђивање неопходних услова за трансплантациони програм, усавршавање кадрова, боља организација, већи број тзв. донор болница - све то недостаје да би се, кажу стручњаци, радило више и боље.

У протеклих недељу дана спасено је шест живота захваљујући породицама донора и трансплантационим тимовима у Новом Саду и Београду. У Клиничком центру Војводине пресађена су три бубрега и две јетре. Један бубрег послат је у Дечју клинику у Тиршовој, где га је добила Александра која је годинама морала на дијализу.

Трансплантациони стручњаци из Хрватске и Србије имали су прилуку да два дана у Вршцу резмењују искустава у тој области. Иако имамо само пет донора на милион становника, а Хрватска седам пута више, имали смо чиме да се похвалимо.

Четири трансплантације у једној ноћи у Клиничком центру Србије, два донора у Новом Саду и шест продужених живота у недељи за нама. Поред тога, и потписивање уговора са бечком АКХ клиником на основу којег ће деца, која чекају срце или плућа, моћи тамо на трансплантације.

Доктор Јосип Пасини из КБЦ "Ребро" у Загребу каже да су људи жељни да помогну једни другима и да "имају већи квалитет живота ако помогну неком другом".

"Оно што је проблем, лепо дефиниран данас, то је првенствено проблем у медицинском особљу. То значи бег од дијагностике смрти мозга, бег од разговора са породицом и питања да ли смеју узети органе, бег од тог једног напорног, у бити и незахвалног, материјалног посла", објашњава доктор Пасини.

Доктор Радомир Наумовић из Клиничког центра Србије сагласан је са колегама из Хрватске, односно тиме да "док држава у потпуности не стане иза овог програма, тешко да ћемо успети у било којој трансплантацији".

Обезбеђивање неопходних услова за трансплантациони програм, усавршавање кадрова, боља организација, већи број тзв. донор болница - све то недостаје да би се, кажу стручњаци, радило више и боље.

Доктор Горан Пауновић из клиничког центра у Нишу каже да прошле године нису имали ниједну трансплантацију, али да су ове године урадили већ 20, као и да су имали десет донора.

"Бележимо велики пораст у броју трансплантација. За сада имамо два потпуно опремљена тима, док је трећи у плану, као и дошколовавање још два хирурга на АКХ клиници", каже др Пауновић.

Зашто је важно схватити значај даривања органа и трансплантације? Зато што су много веће шансе да вам у животу затреба орган него да будете давалац, зато што када се један живот угаси, више других може бити продужено и спасено, као и зато што је за многе нови орган једини лек.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво