Скице за портрет – Давор Драганић

Музиком је почео да се бави још у раном детињству, учио је виолнну, касније у гимназијским данима готару, да би 1954. године оснивајући заједно са Батом Стојковићем КУД „Добрица

Милутиновић“ (са драмском и музичком секцијом) - прешао на контрабас, који је и завршио у

СМШ „Мокрањац“ у Београду.

Током каријере имао је веома разноврсну сарадњу са бројним домаћим уметницима, на концертима, фестивалима и на турнејама, пратећи домаће вокалне солисте. Шездесетих је био на Бледском џез фестивалу, у више ансамбала (Саша Субота, Аца Кораћа, Раде Миливојевића, „Нафта“), пратио Габи Новак, Лолу Новаковић, био је такође и члан оркестра емисије „Микрофон је ваш“, члан Ансамбла солиста РТБ под вођством Роберта Хаубера, снимио је једну од првих домаћих џез плоча за ПГП РТБ „Вихор“, саксофонисте Милана Стојановића „Мачора“ , био је бендлидер „Echo“ квартета – са турнејама по Немачкој, а од 1965. године је стални члан ансамбла Саше Суботе, везан за све успехе овог састава – са серијом гостовања по тадашњем СССР, са преко 1000 наступа, снимајући плоче са вокалним солистима, турмнејама по Бугарској, Чехословачкој, Грчкој... учествовао је на УНИЦЕФ-овим хуманитарним концертима у Паризу са чувеним глумцем и забављачем Денијем Кејом, као и са Жозефином Бејкер у Торину и Хагу. Пратио је Ђорђа Марјановића на турменаја по СССР, а са „Плавим ансамблом“ био је на турнејама по Канади, САД и Немачкој. Био је члан и тада веома популарног естрадног ансамбла Саше Суботе - „Оне и Они“, са Далиборком Стојшић, Лидијом Кодрич, Мињом Суботом и  Бобом Стефановићем.

Био је члан многих домаћих џез састава, између осталих и Диксиленд оркестра Љубе Матијаце.

Од 1994. до 1998. године свирао је у култном оркестру Наде Павловић, „Ladу Be Good“ - уз Мирка Шоуца, Милутина „Васкета“ Васовића („Седам младих“) и Мићу Марковића, који су давали главни штимунг урбаном ноћном проводу тих година, извођењем евергрин и џез музике.

Касније, био је члан многих ветерански постава домаћег џеза. Целог свог уметничког века био је слободни уметник, а по природи скромна и тих, несклон наметању, увек је био сасвим неоправдано у другом реду – иако је веома често био гост, често и веома адекватна замена у врхунским ансамблима – као што је то био секстет Гут-Марковић, као и ансамбли РТБ (Биг Бенд, Ревијски оркестар и Мали ансамбл).

Добитник је Естрадне награде Југославије 1978. године, а статус „Истакнутог уметника“  имагодине. Добитник је Повеље Удружења музичара џеза, рок и забавне музике 2003. године.