Фестивал Ла Рок д’Антерон 2025

Репродукујемо снимак концерта одржаног 30. јула у парку дворца Флоранс, који нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Програм је у целини био испуњен остварењима Мориса Равела, којем је том приликом обележена 150. годишњица рођења, а изводили су их чланови Филхармонијског оркестра из Нице под управом Лионела Брангијеа. Солиста је био Бертран Шамају, који је са овим уметницима интерпретирао оба Равелова Клавирска концерта.

Најпре ћете чути Концерт у Ге дуру, једно од најпознатијих концертантних клавирских остварења француске музике двадесетог века. Равел је дело писао од 1929. до 1931, у истом периоду када и Концерт за леву руку, али је он по фактури знатно класичнији од свог савременика. Реч је о „Концерту у најтачнијем смислу те речи, написаном у духу Моцартових или Сен-Сансових концерата”, истакао је једном приликом Равел. Такве референце, међутим, не значе да је композитор остао затворен за прожимање жанрова. Наиме, како је неколико месеци раније путовао у Америку, где је упознао Гершвина и открио северноамеричку популарну музику, у Клавирски концерт у Ге дуру унео је елементе џеза, а једном приликом је истакао да је желео да напише концерт који ће и публици и извођачима бити забаван.

Клавирски концерт за леву руку у Де дуру Равел је писао по наруџбини Паула Витгенштајна, аустријско-америчког пијанисте, иначе брата славног филозофа Лудвига Витгенштајна, који је изгубио десну руку у Првом светском рату, а којем су дела посветили и Рихард Штраус, Корнголд, Бритн, Мартину, Прокофјев и Хиндемит.

У Концерту за леву руку у Де дуру Равел не решава само проблем како једном руком обухватити широки распон клавијатуре и створити утисак да пијаниста свира са обе руке, већ тражи и неуобичајена формална решења. Наиме, Равел је дело обликовао у једном дугом ставу, подељеном на одсеке Ленто и Алегро. Фасциниран техничким изазовом који представља компоновање концерта за леву руку, али и решеношћу пијанисте да упркос хендикепу настави концертну каријеру, композитор је пришао овом остварењу са великим интересовањем и ентузијазмом и створио једну од најупечатљивијих партитура у историји концертантне музике за клавир.

Концерт је заокружио Болеро, који је Равел писао 1928. године за руску балерину Иду Рубинштајн.

Уредница Ирина Максимовић Шашић