Композитор месеца – Едвард Григ

Григов камерни опус обухвата само три виолинске сонате, сонату за виолончело и два гудачка квартета од чега је један остао недовршен. Често је истицао да му није било једноставно да уђе у дух овог класичног облика, јер кратке лирске теме, које је овај композитор неговао, нису биле погодне за даљу композициону разраду. У свом раном стваралаштву Григ је мање-више некритички преузимао формалне принципе немачких романтичара, односно Шумана и Шуберта, испуњавајући их својом карактеристичном мелодијском инвенцијом. Поред атрактивних мелодија, овим делима су зато често недостајали органска конхерентност и континуитет. Ипак, његове прве две виолинске сонате које је компоновао средином 60-их година 19. века откривају да је Григ ипак успевао да превазиђе формална ограничења не само маштовитим мелодијама, већ и занимљивим ритмичким обрасцима и хармонским решењима.

Године 1877. Григ је почео да ради на Првом гудачком квартету, а о њему је писао свом пријатељу, данском композитору Готфреду Матисон-Хансену: „Скоро сам довршио гудачки квартет, који и даље нисам чуо. У ге молу је и није намењен тривијалној понуди тржишту. У њему сам тежио ка ширини, узлету и изнад свега звучању свих инструмената за које је написан”, истакао је Григ.

Гудачки квартет у ге молу опус 27 Едварда Грига карактеришу занимљива хармонска решења, а пре свега употеба хроматских и дисонантних акорда. Поред тога, присутно је и мотивско јединство, не само унутар ставова, већ и на нивоу целог дела. Тако ова композиција стоји сасвим самостално унутар Григовог опуса, с обзиром да два последња довршена камерна дела овог аутора – соната за виолончело у а молу и трећа виолинска соната у це молу – не садрже тематско, односно мотивско јединство.

Настала у периоду од 1882. до 1883. године, Соната у а молу означава Григов повратак компоновању после прекида изазваног обавезама које је имао као диригент Симфонијског оркестра из Бергена и болести. Композитор је дело посветио свом брату Јону који је био виолончелиста-аматер и који му је помагао саветима док је писао сонату. Ово дело спада у ред композиција које виолончелисти радо изводе, иако јој критика и стручна јавност нису наклоњене. Сам Григ је сматрао да Соната за виолончело није донела никакву новину у његовом опусу, али је упркос томе, често стављао ову композицију на програм својих ауторских концерата.

Критичари су посебно замерали то што је Григ посегнуо за аутоцитатима како би оформио ово дело. Ипак, ово не умањује снагу и привлачност тематског материјала који је Григ поново употребио и дао му потпуно нову разраду и живот. Ради се о темама из Посмртног марша у сећање на Рикарда Нордарка и на свадбени марш из Три оркестарска комада из Сигурда Јорсалфара. Како то примећује Григов ученик Перси Грејнџер ово дело је пример композиторове „успињуће екстазе пуне меланхоличне жудње”.

Ауторка Јелена Дамјановић