Оперска сезона Еурорадија 2022–2023

Антоњин Дворжак: Армида

У вечерашњој емисији пратићете снимак опере Армида Антоњина Дворжака који је забележен на представи одржаној 5. новембра у оквиру Оперског фестивала у Вексфорду у Ирској. Главне улоге тумачили су: сопран Џенифер Дејвис као Армида, тенор Герард Шнајдер као Риналдо, док је баритон Станислав Куфљук тумачио чаробњака Исмена. Пустињак Петр је био Јан Хник, а у улогама Убалда и Свена наступили су Јозеф Ковачич и Јозеф Моравец. Хором и оркестром фестивала у Вексфорду дириговао је Норберт Бакса.

Армида је Дворжаково последње, десето по реду, оперско остварење. После великог успеха Русалке 1901. године, композитор је био нестрпљив да започне рад на новом делу, али није могао да нађе погодан либрето. Убрзо је стигла понуда од писца Јарослава Врхлицког да се окуша у поставци Армиде за коју је написао предложак. Врхлицки се у свом либрету фокусирао на љубав између Армиде и Риналда која, ипак, није у стању да превазиђе препреке проистекле из различитих религија и култура којима припадају. Старомодна структура либрета и његове драматуршке слабости, одразиле су се на рецепцију дела које се спорадично изводи на чешком оперском репертоару, а још ређе изван граница ове земље. Музиколози, данас, спекулишу да би Дворжак сигурно направио одређене корекције, да није преминуо само пет недеља после премијере.

На музичком плану Армида представља врхунац Дворжаковог интересовања за Вагнерову музичку драму, чије смернице је преводио у самосвојни композиторски израз који се једино може описати као „дворжаковски". Посебно плени Дворжакова мелодијска инвенција, као и грандиозна и мајсторски изведена оркестрација и богата, готово импресионистичка, звучна палета. Такође, занимљив је композиторов приступ дочаравању далеког, оријенталног света - некарактеристичног за чешку националну оперу - који обликује уз помоћ колористичких решења, пре него кроз коришћење изразите мелодике источњачког типа. Чешки музиколози закључују да је много већи утицај на структуру Армиде од Вагнерових музичких драма имала претходна Дворжакова опера Ванда примећујући да оба дела красе снажни церемонијални елементи попут фанфара и маршева, као и завршно жртвовање главне јунакиње.

Љубав сараценске чаробнице Армиде и хришћанског ратника Риналда из спева Ослобођени Јерусалим Торквата Таса, инспирисала је, иначе, око 100 опера и балета. Дугачка историја која започиње са Монтевердијем, 1626. године, када је написао своју, данас изгубљену, драмску кантату Армида трајаће све до Антоњина Дворжака који 1904. године завршава своју истоимену оперу. Прича о Армиди и Риналду, утопљена у егзотичну и магичну атмосферу, везана је пре свега за конфликт љубави и дужности, који у оперској историји, остаје једна од најприсутнијих наративних матрица. Зато није чудно што су овај заплет музички обрадили неки од најзначијих композитора западног света попут Лилија, Хендла, Вивалдија, Глука, Хајдна и Росинија.

Уредница Ксенија Стевановић