Горан Максимовић: Књижевна својства Вуковог Српског рјечника

Једно од основних обележја Српског рјечника из 1818. године јесте његов енциклопедијски карактер, по чему се разликује од уобичајених лингвистичких речника. Уз дате појмове врло често следе читаве приче о његовом пореклу и употреби, при чему се могу се уочити четири значењска нивоа: митолошки или прасловенски, прехришћански или пагански, хришћански и оријентални. Како је писао Миодраг Поповић, ово дело је прави летопис књижевних жанрова - у њему се налазе четрдесет две шаљиве приче, пословице, загонетке, легенде, описи и објашњења појединих обичаја и тако даље, од којих ће у овом излагању Горан Максимовић многе и навести.

Будући да је енциклопедијског карактера и високе књижевне вредности, Ријечник је послужио као инспирација и узор некима од наших најзнаменитијих писаца, на пример, прма мотивима које је Вук Караџић навео о смрти Марка Краљевића, Јован Стерија Поповић је написао драму Сан Краљевића Марка, а Радоје Домановић сатиру Краљевић Марко по други међу Србима. Од савремених писаца познато је да је Милорад Павић тврдио да је Хазарски речник написао по узору на Вуков Српски рјечник, а сличан је случај и са романом Семољ гора чији је аутор Миро Вуксановић.

Излагања осталих учесника овог научног скупа, можете пратити четвртком, а у сутрашњој емисији говориће Миодраг Јовановић о теми „Појава и моћ Вуковог Рјечника из 1818. у оценама знаменитих књижевника и лингвиста".

Уредница циклуса Тања Мијовић.