Мишел Фуко: Радијска обраћања (1)

Четрдесет година прошло је од смрти Мишела Фукоа, а он и даље (неуморно) објављује. Прошле године две велике француске издавачке куће, „Врен” и „Фламарион” сакупиле су Фукоова радијска обраћања и Фукоове разговоре на Радију и „укоричиле” их у књигу од безмало 1000 страница. Мишел Фуко је волео Радио и на Радију је био радо виђен гост од 1961. до 1983. године (умро је 1984. године). Дакле, управо на Радију Фуко је своје идеје бранио, испробавао, брусио, развијао. С једне стране он се на радијским таласима појављивао за време рада на неким од својих славних књига, док се, на другој страни (и чешће), појављивао после објављивања тих књига (Историја лудила, Речи и ствари, Археологија знања, Надзирање и кажњавање), те је у разговорима с компетентним саговорницима, своје идеје дограђивао, разјашњавао и развијао, или их, напросто, бранио.

Избор радијских Фукоових обраћања који Трећи програм доноси усредсређује се на фазу у којој је проучавао лудило, потом на „методолошку” фазу из које настаје, пре свега, велика књига Речи и ствари, али и на рад о хетеротопијама (другим местима), великој Фукоовој теми која, међутим, није доживела „укњижење”. (За живота Фуко је објавио само један текст о хетеротопијама, у другим текстовима могу се пронаћи трагови његових проучавања, али осим два рукописа из заоставштине управо је у радијским предавањима Фуко оставио драгоцен материјал о тој, никада објављеној фази својих истраживања.)

Избор радијских Фукоових обраћања вођен је пре свега идејом да се задржимо на неким још недовољно разјашњеним мотивима његовог дела, односно на тумaчењу делова из Речи и ствари који су – попут идеје о смрти човека – до данас остали обавијени дебелим слојевима зачуђености и неразумевања.

С француског превела Милица Рашић
Читали су Александар Божовић и Иван Миленковић
Уредник Иван Миленковић