понедељак, 23. апр 2018, 22:20
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Дејана Петровића на филмове Томаса Штубера „У редовима” и Алана Паркера „Мисисипи у пламену”, приказане на 68. Берлиналу, а потом осврт Ивана Миленковића на четврти том романа Карла Увеа Кнаусгора „Моја борба”.
У главном такмичарском програму 68. Берлина, који је одржан од 15. до 25. фебруара, приказан је нови филм Томаса Штубера У редовима. Ово остварење заинтересованом гледаоцу пружа јединствен увид у онај мање видљиви, а итекако постојећи, свет немачке радничке класе, и то из њеног источног, некада комунистичког дела. У средишту збивања је још увек млади Кристијан, који се појављује у локалном супермаркету, са жељом да у њему ради. Читава конструкција филма У редовима почива на снази интерпретације неколико главних протагониста, при чему се неизоставно морају поменути Франц Роговски - истинска „тиха звезда" овогодишњег Берлинала са чак две главне улоге у такмичарском програму - и Сандра Хулер, као његова колегиница Мерион, која је овде толико различита, а једнако убедљива као у слављеном и награђиваном остварењу Тони Ердман, коментарише Дејан Петровић.
Култни филм Алана Паркера Мисисипи у пламену (из 1988. године) приказан је у склопу својеврсног омажа америчком глумцу Вилијему Дефоу, који је на овогодишњем Берлиналу добио награду за животно дело. Да подсетимо, ово остварење је засновано на истинитој причи из 1964. године о двојици инспектора који долазе у мало и затворено место на америчком југу да истраже нестанак тројице активиста за људска права.
* * *
Четврти том романа Карла Увеа Кнаусгора Моја борба превео је с норвешког Радош Косовић, а објавила издавачка кућа Бука из Београда. Како нас обавештава Иван Миленковић, у првом тому Кнаусгор пише о смрти оца и, најблаже речено о вишесмисленом и компликованом односу који је јунак имао према тој тиранској фигури; у другом тому говори о животу са женом и двоје деце, те о успонима и падовима те везе; у трећем се враћа на детињство и језиви лик оца; док је четврти том посвећен јунаку који је изaшао из средње школе и који се, у безглавом бекству од себе и околине, запошљава као наставник у недођији на далеком норвешком северу. Рибарско сеоце се у овом роману претвара у узбудљиву позорницу по којој главиња мрачни млади човек, незадовољан собом и светом. Кнаусгор пише о ономе што сви знамо, што смо сви мање или више доживели, баш као и он; дакле, о обичном животу који нам је познат, близак и апсолутно неодољив. Иако пише о понaвљању, у којем се наизглед изгубила свака разлика, Кнаусгор нас изненађује на свакој наредној страници, у распону од одласка по цигарете и пијанства до читања Достојевског и тумарања по плажи. Он ствара приче које се по напетости и силини којом држе пажњу, могу поредити са пустоловним или крими романима, али, на другој равни, упоредиве су и са класичним делима проистеклим из једнако непоновљивих алхемијских поступака.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари