Пол Грифитс: Историјски преокрет у проучавању адаптације

Традиционално се постојање одређене особине објашњава навођењем генерализација којима се тој особини приписује већа адаптивнa вредност у односу на алтернативне особине. Историјски преокрет у проучавању адаптационизма јесте увиђање да адаптивне генерализације ове врсте не могу објаснити актуелну особину, осим у конјункцији са богатим скупом почетних услова који су деловали при еволуирању те особине.

Међутим, бројни филозoфи и еволуциони биолози тврде да су напади на адаптационизам у савременој биологији неосновани. Ови мислиоци поистовећују анти-адаптационизам са заступањем не-адаптивних начина објашњења, али како истиче Пол Грифитс, они превиђају утицај анти-адаптационизма на развој прецизнијих облика адаптивног објашњења. Такође треба имати у виду да се биолози који одбацују адаптационизам не одричу дарвинизма, напротив - упрво су они покренули савремени историјски преокрет у проучавању адаптације. Истински спор, који је међу овим методолошким приступима остао неразрешен, јесте природа „филогенетске инерције", односно - у којој мери је адаптивно објашњење потребно за идентификовање неке особине и њеног порекла.

Текст је први пут објављен 1996. године у четвртом броју часописа British Journal from the Philosophy of Science, који излази у издању Oxford University Press-a.

Од следећег четвртка, 27. марта, у циклусу ФИЛОЗОФИЈА БИОЛОГИЈЕ емитоваћемо текст Тима Луинса Природе селекције.

Превела с енглеског Ана Петковић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.