Урош Лајовиц

У сусрет концерту Београдске филхармоније, којим ће свечано бити заокружен 58. БЕМУС, разговарамо са маестром Урошем Лајовицем.

Студирао је композицију и дириговање на Музичкој академији у Љубљани, где је и дипломирао на оба одсека 1967, односно 1969. године.
За изузетна остварења у обе уметничке области, 1968. и 1969. године је добио студентску Прешернову награду.
Усавршавао се на Високој школи за музику и сценске уметности у Бечу, у класи проф. Ханса Сваровског, где је 1971. године дипломирао са почастима и добио Завршну награду (Абгангспреис).
Године 1968. и 1969, учествовао је на Салцбуршкој летњој академији, где је учио дириговање у класи проф. Бруна Мадерне.

У периоду од 1972. до 1991. године радио је у Словеначкој филхармонији, најпре као помоћник диригента, а од 1978. године као стални диригент. Паралелно је водио Камерни оркестар РТВ Словеније од 1974. до 1976. године, био је шеф-диригент Симфонијског оркестра Хрватске радиотелевизије од 1979. до 1981, а 1988. године је основао Камерни ансамбл Slovenicum, са којим је организовао самостални циклус концерата у Љубљани током наредних дванаест година и наступао широм Словеније.

У периоду 2001–2005, био је ангажован као шеф-диригент Београдске филхармоније. Године 2009, постао је уметнички саветник и стални гостујући диригент Загребачке филхармоније. Почев од јесени 2015. године Лајовиц ради као шеф-диригент Словеначке филхармоније и стални гостујући диригент Софијске филхармоније и Симфонијског оркестра из Шенжена (Кина).

Године 1989. године постављен је за професора дириговања на Високој школи за музику и сценске уметности у Бечу, а 1991. је унапређен у сталног професора дириговања. У његовој класи студирало је око 300 студената из 58 земалја. Од 2011. до 2014. године, радио је као стални професор дириговања на Музичкој академији у Загребу. У бечкој Високој школи за музику и сценске уметности остао је до 2012. године.

Као гостујући професор, држао је мајсторске курсеве у Стокхолму, Вилјнусу, Констанци, Шангају, Хонг Конгу и Дубровнику.

Поред рада у матичним институцијама, наступао је широм Европе, дириговао је у САД, Колумбији (Богота), Јужној Кореји (Сеул), Тајвану (Тајпеј), Хонг Конгу, Кини (Шенжен) и Јапану (Токио, Хирошима). Током четрдесетогодишње каријере одржао је више од 1400 концерата, дириговао је више од 90 различитих симфонијских оркестара и ансамбала и сарађивао са преко 900 солиста.

Репертоар маестра Лајовица чине симфонијска и оперска дела. Учествовао је у постављању 14 опера. Поред стандардног репертоара, дириговао је преко 1500 симфонијских дела и премијерно извео 80 дела словеначких и страних композитора. Нјегов рад у области музикологије обухвата и транскрипцију и објаву дела Missa viennensis словеначког барокног композитора Јанеза Крстника Долара, редакција Figara од Јанеза Крстника Новака (сценска музика за комедију Матичек се жени Антона Томажа Линхарта) и ревизију и објаву опере Црне маске Марија Когоја.

Урош Лајовиц је добитник бројних награда и признања, а последња је Аустријски крст части за науку и уметност, који му је доделило аустријско Савезно министарство просвете, уметности и културе у новембру 2013. године.

(Биографија је преузета са званичног сајта Београдске филхармоније)

Уредник и водитељ емисије: Ана Ћирица