Музика света

Ови авганистански музичари у својим наступима негују традицију кабулске четврти музичара – Карабат. У седмој деценији XIX века, индијски класични музичари доведени су у Авганистан како би наступали и свирали на двору у Кабулу. У старом делу града – Карабату, који своје име дугује персијском називу за крчму – настанили су се ови хиндустански уметници. Они су у новој средини постали цењени, почели су да добијају титулу устада, односно мајстора, учитеља. Потомци и ученици ових музичара су у Авганистану неговали музичке традиције Индије и Пакистана, као елитни музичари Авганистана, те не чуди да они у својој пракси негују форму на пример раге, свирајући на инструментима попут сарода, ситара или табле.

Током првог грађанског рата у Авганистану, почетком деведесетих, овај део Кабула је значајно порушен, те су многи музичари избегли у Пакистан. У наредном периоду, у смени талибанских и неталибанских власти, долазило је до обнове Карабата и музичке активности његових становника, али и њеног гашења. Тренутно, под новом талибанском влашћу музика је забрањена, већина музичких радњи су претворене у продавнице хране и робе, али музичари, иза затворених врата, негују своју традицију и знања.

На концерту су одабране примере авганистанске музичке традиције везане за четврт Карабат изводили: Устад Гулам Хусаин на авганистанском рубабу, устад Расул Азиз на танбуру, Фридон Миазада и Монир Азиз, табле, Устад Латиф Шарифи, дол и тула флаута, и Насир Азиз, ситар.

Уредница Ксенија Стевановић