Прва соната Фредерика Шопена
Фредерик Шопен је компоновао три сонате за клавир, а у првом Аутограму ове недеље, који уређује и води Горица Пилиповић, видећемо како је започео тај низ.
.jpg "Антонио Вивалди")
.jpg "Хоризонти смисла")
Сонату бр. 1 оп. 4 у це-молу написао је још док је студирао на Варшавском конзерваторијуму. Било је то крајем двадесетих година XIX века. Соната се данас сматра једном од његових најмање успелих композиција. Чини се да је нико није свирао у XIX веку, па ни сам Шопен, а и данас се ретко изводи. „То је младалачко дело за које је он сматрао да није вредно ни штампања. Ја поштујем његову вољу, иако у сонати има и лепих одломака”, казао је чувени пијаниста Паул Бадура-Скода. „Постоји толико дела на репертоару која су много захвалнија. Прва соната ми се одувек чинила врло, врло слабом. Невероватно је да је изашла испод Шопеновог пера”, рекао је Марк-Андре Амлен, а Кристијан Закаријас признаје да вероватно никад неће свирати Шопенову прву сонату, која једноставно није на нивоу остале две. И у праву је. Заиста је необично да прво дело неког жанра буде слабо, а већ следеће генијално, иако прву и другу сонату дели цела деценија. Али, видећемо какве су биле околности у којима је настала прва Шопенова соната, и ипак ћемо у њој пронаћи и неке лепе одломке, како каже Бадура-Скода.
Коментари