Уметност интерпретације – Квартет Кјароскуро

Овај ансамбл основала је 2005. године виолинисткиња Алина Ибрагимова, а уз њу у квартету наступају још и Шарлот Салист-Бриду, виолисткиња Емили Херлунд и виолончелисткиња Клер Тирион. Описане као „пионирке аутентичног извођења камерне музике високе класике“, ове уметнице су посвећене тумачењу репертоара класичног и рано-романтичарског периода, свирајући на инструментима са цревним жицама и са аутентичним гудалима. Резултат је сасвим специфичан звук овог састава који је новинар часописа Обзервер описао као „шок за уши у најбољем смислу те речи“. Овакав приступ поздравила је и критика, те су снимци дела Јозефа Хајдна 2013. године награђена признањем Дијапазон дОр, а потом и наградом Немачког радија за допринос камерној музици.

Ансамблу се последња придружила виолинисткиња Шарлот Салист-Бриду, која је говорећи о раду у овом саставу истакла да је имала проблем да се прилагоди свирању на цревним жицама и штиму које не користе данашњу, стандардну фреквенцију од 442 херца, већ распон између ове и барокног штима од 415 херца. Како ова виолинисткиња наводи у најновијем број часописа Страд, „имала је осећај да свира четврттонове“ и додала да није имала идеју „где се тонови налазе, јер се цревне жице стално померају, те се тонска висина стално мења“, додаје Шарлот Салист-Бриду. Управо је ова нестабилност оно што чини интерпретацију квартета Кјароскуро сасвим јединственом, јер од свирачица захтева константно ангажовање. Виолончелисткиња Клер Тирион наводи да оне „никада нису на аутопилоту. Сваки појединачни гест, сваки удар тона мора бити у том тренутку“.. те да током наступа, када немају могућност да се изнова штимују, иако не могу да верују свом оруђу, „морају веровати себи и својој могућности да реагују“. Упркос тешкоћама са којима се суочавају свирајући на овако постављеним инструментима, чланице квартета Кјароскуро наводе да уживају у том изазову јер је „борба део музике, посебно део Бетовенових позних квартета. Зато сматрамо да је веома важно осетити тај физички изазов. Треба да буде тешко“ закључују ове уметнице.

Када је реч о извођењу Бетовена, кватет Кјарскуро је до сада објавио неколико квартета за издавачку кућу Бис - циклус је започео 2015. снимком опуса 96, затим су 2021. и 2022. године забележени опуси број 74 и број 130; ове године у марту објављена су прва два квартета из опуса 59, познати као „Разумовски“, а касније током године биће представљено и треће дело из овог сета, упарено са „Великом фугом“ опус 133. Читав циклус ће идуће године заокружити дела под ознакама опуса 127 и 131, као и 132 и 135.

Говорећи о свом приступу Бетовеновим делима, Алина Ибрагимова наводи да „нису свесно учиниле ништа другачије, али да су се оне саме промениле“. Долазак Шарлот Салист-Бриду у квартет је променио динамику, а и сазреле су као извођачи, саживевши се више са Бетовеновим језиком. „У ранијем периоду, Бетовену бисмо приступале као да је Хајдн, са више хумора и духа. Сада ми се чини да смо више уроњене у његов звук, да имамо више поверења у дугачке фразе и да истичемо њихов певни квалитет“ и додаје „позни Бетовен може бити јако чудан. Ми не покушавамо да га поједноставимо или учинимо пријемчијивим, већ да допустимо да некад постоји потпуна празнина, а да је на другом месту препуњен. Ми му једноставно дозвољавамо да ради то шта жели“.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић