Васељенски сабори

До сада је било седам Васељенских сабора, а помесних много више, и то, до најновијих времена. Први Васељенски сабор, пре 1.700 година сазвао је цар Константин I Велики и одржан је у Никеји (територија данашње Турске) 325.године. Главни разлог сазивања био је спор око учења Арија, александријског свештеника, који је тврдио да Исус Христос није једнаке суштине са Богом Оцем. На овом сабору донета је кључна одлука да је Исус Христос "рођен, а не створен, исте суштине са Оцем". Ова догма урезана је у Никејски символ вере, који је постао темељ хришћанске доктрине. Сабор је донео двадесет канона који се тичу разних црквених тема, постављајући темеље за каснији развој црквеног права и праксе. Иако је Први Васељенски сабор имао за циљ јединство цркве, неке групе су се и даље држале Аријевог учења, што је довело до даљих сукоба у будућности. Овај сабор је одредио и време прославе Васкрса.

Други Васељенски сабор одржан је у Цариграду 381. године и сазвао га је цар Теодосије са намером да стави крај аријанском спору, који се наставио и после Никејског сабора.Свети Оци су борећи се против Арија и духобораца саставили сажето исповедање вере, звано Символ вере, који и данас читамо и певамо на Светој Литургији. На Трећем Васељенском сабору (431) у Ефесу, Свети Оци су посведочили да је Пресвета Дева Марија заиста Богородица, јер је Бога родила у човечанском телу. Они су исповедали једног и истог Христа ,Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, а од Духа Светог и Пресвете Деве у Времену. Четврти Васељенски сабор (451) одржан је у Халкидону и ту су потврђене две природе у Господу Исусу Христу-Божанска и човечанска а једна ипостас превечног Господа Исуса Христа. Пети Васељенски сабор (553.-Цариград) и шести Васељенски сабор (Цариград;680.године) обележава то да богомудри Оци бране прихваћена учења од монотелита и посведочују исто што и претходни сабори-да је Богочовек, савршени Бог и савршени човек, у двема природама и са две воље и енергије, божанском и човечанском. Седми Васељенски сабор (Никеја;787.година) потврђује претходне саборске одлуке и истине о Господу Исусу Христу, али овога пута кроз одбрану светих икона.

Гост овонедељне емисије Храм, Радио Београда 2, је професор Богословије Светога Саве у Београду Горан Раденковић са којим разговарамо о седам Васељенских сабора, који су се одржали у периоду од 325. до 787. године и одлукама које су на њима донете.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.