Манастир Сланци - о добротворним и мисионарским делатностима

Манастур Сланци налази се поред истоименог насеља Сланци, источно од Београда, на територији градске општине Палилула и припада Архиепископији београдско-карловачкој Српске православне цркве. Једини мушки манастир у Београду, метох је манастира Хиландара и у његовом братству припремају се монаси за Хиландар. Сланци-Манастир Архиђакона Стефана у Сланцима, заштићен је као споменик културе и археолошко налазиште, а даља обнова и проширење манастира тек предстоји. По свој прилици, манастир је задужбина краља Драгутина Немањића (13. век), а посебно оживљава у периоду српске деспотовине, под Деспотом Стефаном Лазаревићем и Деспотом Ђурађом Бранковићем. После пада Деспотовине (1459) Сланачки манастир је опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране Турака. Током Првог српског устанка започели су први радови на његовој обнови. Доласком на власт Кнеза Милоша, 1833. године манастир је срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима - Миријеву и Великом Селу. Поновна обнова манастира Сланци почела је у време српског патријарха Германа (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године,а настављени су радови на уређењу конака и имања, који до данас нису завршени.

Гости овонедељног Храма, емисије Радио Београда 2, су Теодора Јовановић, мастер инжењер архитектуре и Владимир Јовановић, дипломирани економиста, мастер, чланови музичког састава „Метох“ манастира Сланци и активни чланови мисионарског братства ове светиње. Разговарамо о добротворном и мисионарском раду у Сланцима и по чему је овај манастир специфичан и толико посећен.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.