субота, 11. јун 2016, 13:05
Гости из прошлости
„Режими могу да падају и пропадају, али не и ја“, рекао је Таљеран једном приликом и у складу са том својом реченицом провео своју каријеру кроз лавиринт политичких превирања и успона и падова режима. Увек је био део власти. Први би намирисао пад једне владе и први подржао формирање следеће. И свакоме је био потребан јер је много знао и умео са сваким.
Гроф Мирабо рекао је да би Таљеран комотно могао да прода душу за новац и да буде на добитку, јер би мењао ђубре за злато, а Наполеон је за свог министра спољних послова и једног од највећих дипломата у историји решавања међународних односа казао да је најобичнији „измет у свиленим чарапама". Али и такав, био је непроцењиво користан. Умео је све што се од политичара одувек тражило - био је лукав, проницљив, благоглагољив, склон сплеткама и, кад треба, прилагодљив и опасан.
Шарл Морис де Таљеран-Перигор најпре је постао посланик у скупштини, одакле се одувек и почињало. Потом је напредовао ка месту председника Уставотворне скупштине и стигао до прилике да га историја памти као једног од твораца "Декларације о правима човека и грађанина". У кризној ситуацији, кад је Француској запретио банкрот због огромног јавног дуга, предложио је да се држави на располагање ставе црквена добра и истог момента заратио са клером. Епилог је историји одавно познат - папа Пије VI некадашњег бискупа из Отена изопштио је из цркве, а све што је тим чином католицизам изгубио, и добро и лоше, добила је политика. Добила је Таљерана - дипломату, председника владе и министра спољних послова, који је променио бар шест политичких опција и убеђења, а заједно са Жозефом Фушеом, био је најутицајнији министар Наполеоновог царства.
Таљеран је био министар спољних послова, али у својим рукама држао је све конце и спољне и унутрашње политике Француске. Све што се дешава у држави знали су само министар полиције Фуше, Таљеран и његов лични секретар. Последња двојица састајала су се сваког јутра у једном собичку без стола и столице. Летећи јутарњи договор једном је почео секретаровим извештајем о демантију:
"Лајава француска штампа пише да сте ви, еминенцијо, довели седму метресу. Ја сам написао деманти и све сам то демантовао у име владе, у целини и у детаљима."
"Баците то!" - повикао је Таљеран - "то су глупости, то се не демантује! У мојим годинама не знам шта ћу ни са овом једном метресом."
"Добро, то онда не демантујемо, али и француска и европска штампа тврде да се из овог кабинета, еминенцијо, из наших служби и од народних пара форсира обарање режима у Европи."
"Слушајте, то морате одмах да демантујете, у целини и у детаљима, и то званично." "Али, еминенцијо" - муцао је секретар - "па и ви и ја знамо да је то тачно, ми то радимо, и то из ове собе."
"Схватите, младићу - рекао је Таљеран - "паметна влада демантује само тачне вести, а не глупости."
Чувеног француског дипломату, Таљерана, који је био слуга сваког режима, мада има оних који тврде да је само служио Француској под сваким режимом, у "Госте из прошлости" довела - Мирјана Блажић.
Радио Београд 1, 13.05
Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Коментари