Narodne nošnje iz istočne Srbije u monografiji Leana Lazića

Život i rad u Švajcarskoj, više od dve decenije, kao da su mu ojačali ljubav prema tradiciji, kulturi i načinu života u rodnom kraju. Lean Lazić formalno nije antropolog ni etnolog, ali sve što radi na čuvanju nasleđa i sopstvenih korena, prevazilazi okvire hobija.

"Ljudi na ovim prostorima su stvarali, dan i noć radili. To je bio podsticaj da ja pokažem i drugim ljudima kako se čuva tradicija", kaže Lean Lazić, iz sela Kobišnica kod Negotina.

Način života vlaškog etnosa i posebna estetika vidljivi su i kroz narodnu nošnju s početka prošlog veka, koja je izrađivana od pamuka, svile i kadife. Svaka prilika podrazumevala je tačno određene elemente nošnje, a pojedini komadi mogu se sresti samo na uskom području u oklini Negotina.

"Oglavlja ženska su specifičnost ovog kraja i kracani, tkane duge suknje koje su duge i po pet metara, a slagane, pa kad se obuče dobije se samo suknja", objašnjava etnolog Ivan Terzić.

Naročito ženska nošnja obilovala je bojama i ukrasima, a oko vrata nezaobilazno, niske dukata. Monografija je na srpskom i engleskom jeziku i osim stručnoj javnosti namenjena je našim ljudima u rasejanju. Angelina i Emilija žive u Švajcarskoj, ali su poreklom iz Kobišnice. 

"To što je Lean očuvao sebe tamo u inostranstvu gde živi i radi je nešto što je bilo preduslov da pomogne da se očuva to naše zajedničko za naredna pokoljenja", ističe Ilija Furtunić iz sela Bukovče kod Negotina.

Osim monografije narodnih nošnji u koju je uloženo puno rada, vremena i novca, Lean je u rodnoj kući u selu Kobišnica stvorio i sopstvenu muzejsku etnološku postavku starih predmeta.